Danica Banzić: „Izdavači moraju biti spremni i na to da čuju nove nade“

Urednica izdavačke kuće Finesa Danica Banzić o kreiranju odnosa između književnika i čitaoca

• Ako izdavaštvo posmatramo kao biznis, koje i kakve izdavačke kuće su profitabilne i zbog čega?

Izdavaštvo je predivan i, ruku na srce, rizičan posao. Uspeh zavisi od poslovnog modela same izdavačke kuće i, naravno, od prodaje knjiga koje objavljuje. Izabrati i objaviti knjigu pre je umetnost nego nauka. Izdavači moraju da prate trendove – da poznaju svoje čitalaštvo i potrebe prosečnog čitaoca. Danas su najpopularnije knjige samopomoći, psihologije, knjige iz sveta biznisa, autobiografije i, naravno, beletristika – pogotovo spoj fikcije i realnih ljudi i događaja.

Izdavači moraju biti spremni i na to da čuju nove nade, mlade neafirmisane autore. Tu se često kriju pravi dragulji. Danas gotovo neizostavni aspekt posla jednog uredništva jeste praćenje mudrih i uspešnih ljudi koji imaju svoje podkaste, Jutjub kanale ili blogove – to su ljudi koji čitaju i nesebično dele svoje uvide.

• Koju edukativnu strategiju vidite kao plodonosnu u tome da „digitalne generacije” zavole knjige, književnost i čitanje?

Motivacija je, zapravo, jedina realna strategija, ako je možemo tako nazvati. Za mene nema ništa bolje od toga da ste u prilici da kognitivnom vežbom (čitanjem) za jedan dan steknete znanje koje je neko gradio godinama (na primer, „Pojedi tu žabu”). Neko je na osnovu svojih iskustava i znanja sačinio delić istorije i vama je to dostupno. I više od toga – neko je mogao da vas nauči o tome kakve su ljudske duše bile pre 100 ili 200 godina, poput Tomasa Mana ili Dostojevskog, a samo vi ste u poziciji da date zaključak da li je to tako i danas.

• Kažu da čovek tokom života nema priliku da se sretne sa pregršt pametnih ljudi i da je čitanje upravo zbog toga važno – da bismo se „družili” sa pametnima. Kako vi doživljavate vezu između pisca i čitaoca?

Mi smo društvena bića i povezivanje je naš nutrijent jednako važan kao i hrana i voda. Od dolaska na ovaj svet, učimo jedni od drugih – a knjige su jedinstveni portal kojim možemo stupiti u kontakt sa najfantastičnijim ljudima ovog sveta, čak i sa onima koji su živeli vekovima ranije. Možemo se „družiti” sa njima. Probajte da čitate Danteovu „Božanstvenu komediju” drugi i treći put. Prateći vlastitu promenu kroz uvide sačinjene čitanjem ove knjige, učićete i o autoru i o sebi – to je jedna bezvremenska komunikacija.

• Imate li nekad utisak da su vam pročitani sadržaji teret koji u površnom svetu ume da bude nepodnošljiv? Da li je nekad bolje „što manje znati”?

Zavisi od toga kakvom životu težite. Ukoliko je vaša želja da živite skromnijim i u nekoj meri spokojnijim životom, svakako da je to bolja opcija – ali samo dok govorimo o spektru znanja koje želite da posedujete. Recimo, budistički monah neće bogatiti svoja svetovna saznanja, premda će svoju mudrost produbljivati kroz duhovna skripta i meditaciju.

Ali čitati mnogo, čitati „sve što nam dođe pod ruku” i bogatiti svoje znanje – vodi u onu staru, dobro poznatu Sokratovu devizu: „Znam da ništa ne znam.” Kada nam je takvo stanje uma, mi smo, zapravo, u poziciji da uviđamo u kojim domenima nam znanja fali i da se prema tome usmeravamo. Samim tim, naši filteri postaju finiji, lakše ćemo birati prave sadržaje za sebe i manje će nas opterećivati ono nevažno.

Izvor: BIZLife Magazin