Direktorka „Rio Sava eksploration“ za BIZLife: Održivo i odgovorno rudarstvo

Vesna Prodanović, generalna direktorka „Rio Sava eksploration“, govorila je ekskluzivno za BIZLife magazin o projektu „Jadar“.

• Koji je trenutni status projekta „Jadar”? „Rio Tinto” je nedavno opredelio dodatna sredstva za dalji razvoj ovog projekta. U šta će tačno taj novac biti uložen i šta očekujete kao rezultat trenutne faze projekta „Jadar”?
  

„Grinfild” projekti podzemne eksploatacije ove veličine uobičajeno se razvijaju u više faza – nakon faze prethodne studije izvodljivosti, sledi faza studije izvodljivosti, a zatim faza izgradnje. Za fazu studije izvodljivosti, u kojoj smo trenutno, kompanija je u julu prošle godine opredelila budžet od 200 miliona dolara. Ovaj novac ulažemo u sprovođenje svih neophodnih analiza koje su sastavni deo studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ali i za izradu neophodne projektne i tehničke dokumentacije za budući podzemni rudnik, postrojenje za preradu i deponiju za odlaganje industrijskog otpada. Ova kompleksna i sveobuhvatna dokumentacija priprema se kako bismo bili u mogućnosti da na kraju ove faze kod nadležnih institucija podnesemo zahteve za neophodne dozvole, u skladu sa zakonskom regulativom. Očekujemo da sa završetkom izrade tehničke dokumentacije i neophodnih studija imamo definisana tehnička inženjerska rešenja, kako bismo otpočeli proceduru dobijanja dozvola neophodnih za početak izgradnje. 

• Projekat „Jadar” još uvek nema dozvolu za izgradnju niti za eksploataciju. Šta je potrebno kako bi se te dozvole dobile? Da li očekujete da će radovi na izgradnji rudnika početi 2022. godine, kako je ranije planirano?
  

Da bismo podneli zahtev za dobijanje dozvola za izgradnju i eksploataciju, potrebno je da završimo studije i kompletnu tehničku dokumentaciju predamo nadležnim institucijama, istovremeno ispunjavajući sve potrebne uslove koje definišu nadležni organi. Naš projekat se sastoji od rudarskog i procesnog dela, te se proces dobijanja dozvola za izgradnju odvija u jednom delu prema Zakonu o rudarstvu, odnosno u nadležnosti je Ministarstva rudarstva i energetike, a u drugom prema Zakonu o izgradnji, u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. To znači da pripremamo Glavni rudarski projekat za rudnik, odnosno projekte za građevinske dozvole za postrojenje za preradu i deponiju industrijskog otpada. Ovi projekti sadrže potpuno definisane uslove i načine eksploatacije ležišta, pripreme mineralne sirovine, plasmana, životnog veka i godišnjeg kapaciteta. Projektuje se na način da se u projektna rešenja unose sve mere zaštite i kontrole definisane studijama o proceni uticaja na životnu sredinu, koje paralelno izrađuju stručnjaci relevantnih institucija. Za studije o proceni uticaja na životnu sredinu za ceo projekat nadležno je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Osnovni preduslov za dobijanje građevinske dozvole i dozvole za eksploataciju jeste ispunjavanje svih zakonski definisanih procedura i uslova, što znači da ćemo sve mere zaštite i obezbeđivanje svih propisanih uslova da se eksploatacija jadarita, njegova prerada, kao i odlaganje otpada, vrši na održiv, odgovoran i ekološki bezbedan način obuhvatiti našim projektnim i tehničkim rešenjima i pratećom dokumentacijom. U toku ovog procesa uradiće se mnoge studije i analize koje se tiču uticaja na životnu sredinu, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Kada govorimo o vremenskim odrednicama, projekat se odvija prethodno definisanom dinamikom i mi ne očekujemo veća pomeranja rokova. Završetak izrade studije izvodljivosti očekuje se do kraja ove godine, kada treba da predstavimo projekat investicionom komitetu kompanije i obezbedimo odluku o daljem ulaganju u projekat, odnosno odobrenje da uđemo u fazu izgradnje.

• Za projekat „Jadar” se kaže da je jedinstvena razvojna prilika za Srbiju. Koliko će novca biti ukupno uloženo i koliko radnih mesta otvoreno?
  

Projekat „Jadar” zaista jeste strateška razvojna šansa za Srbiju. Njegov razvoj će doprineti razvoju čitavog rudarskog i industrijskog sektora i omogućiti osnaživanje Srbije kao investicione destinacije u lancu koji obezbeđuje materijale i tehnologije neophodne za dalji razvoj zelene ekonomije.

Ukoliko obezbedimo investicionu odluku da se u projekat uloži više od 1,5 milijardi USD u momentu dok se svet još oporavlja od pandemije izazvane koronavirusom, biće to pozitivan i snažan signal i za druge velike investitore.

Blizu dve trećine planirane investicije biće opredeljeno za izgradnju industrijskog dela projekta, dok će ostatak biti usmeren za izgradnju modernog podzemnog rudnika.

Kada govorimo o radnim mestima, na vrhuncu faze izgradnje postojaće mogućnost otvaranja preko 2.000 radnih mesta, a tokom životnog veka ovog značajnog rudarsko-tehnološkog projekta direktno ćemo zapošljavati više od 700 visokokvalifikovanih kadrova.

• Procene kažu da se u rudniku „Jadar” nalazi dovoljno litijuma da zadovolji oko 10 odsto svetske potražnje za ovim metalom. Šta ovo znači za Srbiju, srpsku privredu i izvozne potencijale?
  

Litijum je materijal budućnosti, bez sumnje. Svi smo svesni činjenice da je tzv. zelena ekonomija, tj. zeleno poslovanje, sve neophodnije, ali i aktuelnije na globalnom nivou. Napredak civilizacije, ubrzan naučno-tehnološki razvoj, sve veće korišćenje energije, koncentrisanje ljudi u velikim urbanim sredinama, industrijska postrojenja… – doveli su do porasta svesti o značaju odnosa prema životnoj sredini i do donošenja novih politika, mera i zakona koji definišu šta je prihvatljivo i dozvoljeno ponašanje u odnosu na okolinu, a onda i šire od toga, i koje su to strategije za očuvanje prirodnih resursa.

Od septembra prošle godine, litijum se nalazi na listi 30 kritičnih mineralnih sirovina od ključne važnosti za održivo planiranje ekonomije Evropske unije. Srbija će se time pozicionirati kao važan faktor za održiv razvoj EU.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da „Jadar” ima potencijal da zadovolji značajan deo svetske potražnje litijuma, jasno je koliko je ovo ležište važno ne samo za Srbiju već i globalno. Posebno ako imamo na umu da se nalazimo na korak od evropske automobilske industrije, koja ubrzano ulazi u eru e-vozila, u skladu sa EU programom zelenog transporta.

• Na koje privredne sektore će rudnik „Jadar” direktno uticati?

U fazi izgradnje rudnika, a i kasnije, tokom proizvodnje, biće razvijena široka mreža dobavljača. Procenjuje se da će na ovaj način biti dodatno stvoren i značajan broj indirektnih radnih mesta. Kada krene sa proizvodnjom, „Jadar” će imati potrebe kako za materijalima i opremom, tako i za servisnim uslugama iz brojnih industrija, kao što su elektro, mašinska, metaloprerađivačka, hemijska, transportna, građevinska itd. Kao ilustraciju, navela bih da ćemo u toku faze izgradnje imati u procesnom delu preko 18.000 tona čelične konstrukcije, 50.000 kubnih metara betona, velike količine cevovoda, mašinske, procesne opreme, kablova, elektroopreme. Tokom rada rudnika i fabrike godišnji obim usluga i materijala od dobavljača biće u visini od 200 miliona dolara. Projekat će neminovno inicirati i razvoj uslužnog sektora na lokalnom nivou. „Rio Sava” posvećuje veliku pažnju programu razvoja mreže dobavljača, na nivou opštine, regiona i države.

• Da li je za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu potrebno otkupiti zemljište od stanovnika koji tu žive?
  

Za potrebe izgradnje rudnika i pratećih postrojenja potrebno je da otkupimo ukupno oko 250 hektara zemljišta, na kojima se nalaze 52 stalno nastanjena domaćinstva. U programu otkupa učestvuje oko 350 vlasnika pokretne i nepokretne imovine, a sâm proces se odvija u skladu sa zakonima Republike Srbije i u skladu s najboljim globalnim praksama, kao i u skladu sa petim standardom učinka Međunarodne finansijske korporacije.

Svesni smo da je ovo osetljivo i važno pitanje za sve koji učestvuju i posvećeni smo tome da se program otkupa zemljišta sprovede na transparentan, pažljiv i korektan način. Naš tim profesionalaca sa svakim pojedinačnim domaćinstvom pravi planove preseljenja i ponovnog uspostavljanja izvora prihoda. Osim novčane nadoknade za imovinu koju vlasnik, tj. domaćinstvo, prodaje, nadoknade troškova prenosa vlasništva, poreza i sl., svima koji to žele obezbeđuje se nematerijalna i potpuno besplatna podrška oko rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, pronalaženja i kupovine nove imovine i zemljišta, saveta za obnavljanje poljoprivrednih aktivnosti, započinjanja novog posla, planiranja finansija…

Kada govorimo o principima po kojima se vrši otkup zemljišta, to su, pre svega, otvorenost i transparentnost, poverljiv i korektan pristup; jednak odnos prema svim vlasnicima zemljišta i imovine; saradnja, kao ključni faktor; obezbeđivanje dovoljno vremena za odgovor na ponudu; obezbeđivanje dovoljno vremena za preseljenje.

• Govori se da će, kada bude izgrađen, „Jadar” biti „rudnik 21. veka”. Zbog čega?
  

U vreme tehnološkog napretka menjamo standarde u ovoj vrsti delatnosti i rudnici više ne izgledaju kao pre više desetina godina. Eksploatacija rude jadarit će se vršiti u modernom podzemnom rudniku korišćenjem savremene tehnologije. U digitalno umreženom rudniku postojaće daljinsko nadgledanje rada u realnom vremenu. U rudniku je planirano korišćenje gotovo potpuno električne flote vozila, koja emisije i potrošnju energije svodi na najmanju moguću meru. Uključivaće tehnologiju „digitalnog blizanca”, koju je razvila NASA, a koja se uvodi i u drugim našim rudnicima. Bezbednost na radu će biti prioritet i ona se obezbeđuje, između ostalog, i mašinama sa daljinskim upravljanjem.

Prerada rude odvijaće se u modernom postrojenju, i to jedinstvenom, inovativnom i stabilnom tehnologijom koja je testirana u pilot-fabrici u Australiji, a koju je razvio tim vodećih domaćih i inostranih stručnjaka. Čak 2000 testova je sprovedeno kako bi se obezbedilo optimalno rešenje za dobijanje krajnjih industrijskih proizvoda, litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata, a proces prerade je prošao pet nezavisnih revizija od strane relevantnih stručnjaka za različite oblasti.

Kada govorimo o deponiji, ona će, takođe, biti projektovana prema najstrožim projektnim uslovima, uz stroge tehničke standarde i korišćenje najmodernijih i najboljih dostupnih tehnika i inovacija. Predviđeno je redovno praćenje uticaja na životnu sredinu putem savremenih sistema za praćenje i kontrolu podzemnih i površinskih voda, vazduha i zemljišta.

• Koliki će biti životni vek rudnika?
  

Po trenutnim procenama, životni vek rudnika je preko 50 godina.

• Ekološka pitanja jedna su od prioritetnih na globalnom nivou. Kakva je uloga litijuma u toj „zelenoj agendi”?

Na globalnom nivou, tzv. zelena agenda postaje jedan od prioriteta, što, između ostalog, podrazumeva smanjenje emisije ugljen-dioksida. U EU se konstantno pooštravaju mere u vezi sa emisijom ugljen-dioksida i upravo zbog toga se narednih godina očekuje ekspanzija električnih i hibridnih automobila.

Litijum ovde igra važnu ulogu, jer se, pre svega, koristi za proizvodnju baterija za ovu vrstu automobila. Takođe, koristi se i za privremeno skladištenje struje dobijene iz velikih sistema solarnih panela i vetrogeneratora kao preduslov njihovog uključivanja u energetski sistem, što umnogome doprinosi pomenutom cilju – smanjenju emisije ugljen-dioksida i prelasku na zelenu ekonomiju.

• Jadarit je nov mineral, jedinstven za Srbiju, a za njegovu preradu koriste se nove tehnologije. Koliki je to izazov za kompaniju „Rio Tinto”, bez obzira na vaše ogromno iskustvo?
  

Jadar je jedno od najznačajnijih ležišta litijuma u svetu, a jadarit je mineral koji je pronađen samo kod Loznice, nigde više. To je, zaista, veliki izazov. Kada na to dodate da je ovo ležište izuzetno velikog potencijala, a da se sama ruda nalazi između 400 i 600 metara dubine, jasno je koliko je pažnje, vremena i znanja potrebno da se ovaj rudarsko-tehnološki projekat razvije i realizuje na održiv i bezbedan način.

Ovo je „grinfild” investicija i, kao takva, predstavlja izuzetno složen rudarski, građevinski i tehnološki poduhvat. Mi smo kompanija koja postoji skoro 150 godina, imamo preko 40.000 zaposlenih koji rade u rudnicima, topionicama, rafinerijama i laboratorijama za istraživanje i razvoj, u više od 30 zemalja sveta, na svih šest kontinenata. Jedna smo od vodećih rudarskih kompanija i više smo nego spremni da odgovorimo na sve izazove koje projekat „Jadar” nosi sa sobom.

• Šta za vas znači projekat „Jadar” na profesionalnom i ličnom nivou?

Veličina i značaj ovog projekta, ne samo za Srbiju već i šire, čini da osećam veliku odgovornost i ponos zbog činjenice da samo mi imamo jedinstveno ležište u svetu, kao i poštovanje prema geolozima koji su ovaj mineral otkrili, prema kolegama koji su angažovani na projektu, ali i svima koji su na bilo koji način deo projekta „Jadar”. Takođe, osećam veliku odgovornost prema lokalnoj zajednici, ljudima koji žive u Brezjaku, Nedeljicama i okolnim selima i učiniću sve da im projekat približimo, da pomognemo ljudima na koje projekat direktno utiče, da pomognemo lokalnoj zajednici i da obezbedimo sve ekološke mere zaštite.

Veoma mi je stalo da zaposleni u firmi „Rio Sava”, kao i svi saradnici i sve kompanije koje budu angažovane na ovom projektu, rade u korektnim tržišnim uslovima, uz međusobno uvažavanje, sa ciljem da poboljšamo i unapredimo standarde kvaliteta i bezbednosti na radu i da stvorimo najbolje prakse u zemlji, koje će i druge kompanije da slede.

„Jadar” je, zaista, projekat budućnosti i projekat za budućnost. Svi mi želimo napredak, koristimo nove tehnologije, automobile i mobilne telefone. Ali nekada smo skloni da i bez dovoljno znanja i informacija unapred osuđujemo, često bez sagledavanja šire slike i bez jasne vizije. Ne želim da propuštamo šanse. Evidentno je da se svet kreće u „zelenom smeru” i da održivi razvoj, zelena ekonomija, smanjenje emisije ugljen-dioksida postaju neodvojivi deo tehnologije i industrije 21. veka. A kada imate na umu da ono što mi ovde imamo, u našem ležištu, u našoj Srbiji, može aktivno i umnogome da doprinese daljem razvoju, ne preostaje vam ništa drugo nego da se osećate privilegovanim i počastvovanim i date sve od sebe da projekat zaživi za dobrobit svih.

• Kada govorimo o zapadnoj Srbiji, u Prostornom planu posebne namene navedeno je da će određeni postojeći infrastrukturni sistemi biti rekonstruisani, da će se graditi nove saobraćajnice i novi objekti?

Kada govorimo o infrastrukturi, na prvom mestu je urađena saobraćajna studija sa fokusom na drumski transport i bezbednost na putevima na lokalnom području, kako bi se procenilo stanje u odnosu na trenutne procene za buduće potrebe projekta, odnosno jednom kada otpočnu proizvodne aktivnosti.

Neophodno je bilo da odredimo sadašnje saobraćajno opterećenje kako bi mogla da se identifikuju uska grla sa stanovišta protoka vozila i da se formiraju predlozi na koji način da se te kritične tačke izbegnu. Saobraćajni eksperti su preporučili izmeštanje saobraćajnih tokova teških teretnih vozila dalje od gradskih jezgara i identifikovali suštinsku potrebu da se ranije predviđena obilaznica grada Loznice (spoljni prsten originalno predložen 2014. godine) izmesti dalje severoistočno, kako ne bi ograničavala prostorni i ekonomski razvoj grada, a kako bi istovremeno zadovoljila transportne potrebe sa uključenjem projekta „Jadar” na putnu mrežu.

U pogledu železničke infrastrukture, projekat je povoljno lociran na 10. kilometru predviđenog koridora pruge Loznica-Valjevo. Kompanija će finansirati svu infrastrukturu koja će služiti isključivo za potrebe projekta, a učestvujemo u izradi kompletne tehničke dokumentacije navedene javne infrastrukture, kako bismo obezbedili da infrastruktura prati plan razvoja projekta. Kada govorimo o energetskoj infrastrukturi, kompanija će biti investitor kompletnog visokonaponskog priključno-razvodnog postrojenja, kao i 2,5 km dalekovoda.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: ND Studio