Digitalno odrastanje u Srbiji: Kako internet utiče na ponašanje, razvoj i dobrobit mladih i dece?

Najčešće se kao razlog za delikventno ponašanje kod dece i mladih navodi problematičan medijski sadržaj ili prekomerno provođenje vremena za računarom ili mobilnim uređajima. Međutim, suština problema je slojevitija i neophodno je razumeti kontekst odrastanja u današnjim uslovima kako bi se adekvatno i pravovremeno pomoglo licima u tom uzrastu.

Istraživanje “Deca Evrope na internetu” (UNICEF, 2020) nudi najsveobuhvatniji uvid u ponašanje mladih na internetu, na osnovu odgovora samih učenika. U ovom istraživanju učestvovalo je 19 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija.

Većina (86%) ispitanih učenika iz Srbije koristi internet na svakodnevnom nivou, što ih izjednačava sa vršnjacima iz drugih evropskih zemalja.

“Deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu, na personalizovan način (sa vlastitih, mobilnih uređaja), bez odgovarajućeg uvida roditelja/staratelja u njihove aktivnosti, što ima važne implikacije za politiku i praksu”, navodi se u istraživanju.

Radnim danima, ispitanici provode oko 4,5 sati dnevno, dok je vikendom prosečno vreme provedeno na internetu čak sedam sati dnevno.

Treba naglasiti da su u ovom istraživanju podaci prikupljeni putem samoprocene učenika, što znači da bi realan broj sati mogao biti i veći od prijavljenog.

Prekomerna količina vremena koju dete provodi na internetu im može izazvati određene probleme, među kojima su najčešći:

1. Sukobi sa porodicom ili prijateljima;
2. Zapostavljanje druženja i obaveza;
3. Dete se oseća loše kada ne može da pristupi internetu;
4. Čak 1/5 zanemaruje osnovne biološke potrebe (za hranom, snom).

Ovo istraživanje predstavilo je i otrežnjujuće podatke u vezi sa iskustvima uznemiravanja na internetu i vršnjačkog nasilja.

“Svaki treći učenik iz uzorka, tokom poslednjih godinu dana, doživeo je neko uznemirujuće iskustvo na internetu. U takvim situacijama, skoro četvrtina učenika nije razgovarala ni sa kim o svom problemu, ignorisala je problem misleći da će nestati sam od sebe, ili je pak zatvorila prozor ili aplikaciju, a skoro trećina blokirala je osobu koja je uznemirava. Broj dece koja su često doživljavala uznemirujuća iskustva najveći je u uzrasnoj grupi 13-14 godina”, navode autori.

U odgovornosti roditelja je da svojoj deci objasne moguće zloupotrebe na internetu koje se tiču privatnosti, govora mržnje, digitalnih prevara, i slično. Međutim, ni roditelji nemaju uvek uvid u najnovije aplikacije ili trendove koji uzimaju maha, a kod dece se vrlo rano, kao što pokazuje ovo istraživanje, javlja samopouzdanje pri samoproceni digitalne pismenosti, sposobnosti da zaštite svoju privatnost ili da prepoznaju neistinite informacije.

Zaključak ovog istraživanja glasi da bi roditelji, više nego ikad, trebalo da posreduju u aktivnostima dece na internetu. Da znaju kakvim sadržajima pristupaju i koje aplikacije koriste, uz uvažavanje njihovog prava na  privatnost. Rešenje ne leži u zabrani već u uspostavljanju uzajamnog poverenja, zasnovanog na tome da deca razumeju zašto neki sadržaji i aktivnosti mogu biti štetni za njih, ali i da treba da govore o negativnim iskustvima koja su doživela.

Ceo tekst pročitajte na portalu WebMind.

Izvor: BIZLife

Foto: WebMind