Darko Soković: „Tako je, bre, studenti i studentkinje!“
Kad se onomad mlađahni novinar Radio Beograda ušunjao u Andrićevu zgradu, neposredno nakon što je Nobelov komitet objavio ko su laureati za 1961, pa pokucao našem nobelovcu na vrata i na prepad ga upitao je li srećan zbog zlatnog odličja, povelje i jedanaest miliona kruna, ovaj mu je jednostavno izdeklamovao u mikrofon (i to i dan-danas stoji u Fonoteci Radija): „Ima nekih stvari koje se same po sebi razumeju.” Tako je i sa ovim tekstom i njegovim naslovom; o podršci studentima je, valjda, sve rečeno i ona se, bre, podrazumeva u bilo kom poslovnom, društvenom, ekonomskom, ma – ljudskom kontekstu, pa i ovde i sad. Naravno!
Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
A sad da popričamo o tome kakva nam je bila godina na izmaku.
Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju. Mislim, ne cvetaju nam baš ruže kad se o tome da je stanje baš loše slažu ljudi iz Sjedinjenih Država, Brazila, Italije, Japana, Južne Afrike, Indije, Kanade, Australije, Rusije, Nemačke, Argentine i još 20 zemalja. Iako je ovaj postotak niži za pet procentnih poena u odnosu na prošlu godinu, ipak se krećemo u donjim lagama optimizma, možda i najgrđe ocenjenim od 2019. Možda ova promena sugeriše postepeni povratak nekog mlakog optimizma prema budućnosti, ali ko u to da poveruje kad je globalni kontekst i dalje ispunjen ekonomskim, društvenim i ekološkim izazovima!
Najnovije izdanje Ipsosovog globalnog istraživanja „Predictions 2025”, sprovedenog u 31 zemlji na reprezentativnom uzorku od 23.000 ispitanika, pruža redak uvid kako pola sveta ocenjuje prethodnih dvanaest meseci, ali daje i neka predviđanja za narednu godinu. Uvidi su podjednako intrigantni i kontradiktorni i obuhvataju niz globalnih tema koje oblikuju naše kolektivno raspoloženje. Ključna poruka ovog istraživanja nije samo u brojevima, već i u onome što oni otkrivaju o strahovima, nadama i očekivanjima ljudi širom sveta.
Darko Soković, Propulsion fondacija
Ekonomija ostaje ključni izvor strepnje, ali s nijansama. Skoro 79 odsto ispitanika očekuje da će cene rasti brže od prihoda, dok 74 odsto veruje da će porezi biti viši. Gotovo dve trećine strahuje od rasta nezaposlenosti, što odražava duboko ukorenjen strah od ekonomske nestabilnosti. Ipak, globalni ekonomski optimizam pokazuje blagi porast, dok evropske zemlje ostaju oprezne i o tom pitanju rezervisane. Ova razlika odražava složenost ekonomskih tokova i percepciju stabilnosti, koja varira od regiona do regiona.
Zauzdavanje tehnologije i biznisâ koji stoje iza nje postaje centralna tema. Očekivanja da će velike tehnološke kompanije uskoro biti pod strožim nadzorom porasla su sa 38 odsto u 2021. na 47 odsto danas. Ovaj skok odražava sve veću zabrinutost oko uticaja društvenih mreža i digitalnog sveta uopšte na svakodnevni život, kao i potrebu za etičkim okvirom koji bi nas zaštitio od njihove zloupotrebe, a čemu smo izloženi svakodnevno. Društva širom sveta sve glasnije traže odgovornost od tehnoloških giganata, s naglaskom na transparentnost i zaštitu privatnosti.
Ekološke izazove nije potrebno posebno naglašavati – oni su sve prisutniji. Čak 80 odsto ispitanika veruje da će globalne temperature nastaviti da rastu, dok 42 odsto smatra da će delovi njihovih zemalja postati nenastanjivi zbog ekstremnih vremenskih uslova. Iako zabrinutost zbog klimatskih promena ostaje visoka, očekivanja od vlada da preduzmu odlučnije korake nisu na nivou kakav su imala prethodnih godina. Da li smo se kolektivno pomirili s idejom da je reakcija države spora i neadekvatna, ili smo samo postali ciničniji prema globalnim ekološkim dogovorima? Obe stvari su tačne u isto vreme, čini se, jer ni društvene tenzije ne jenjavaju. Očekivani porast imigracije brine 67 odsto ljudi, dok polovina veruje da će društvena nejednakost ostati nepromenjena. Ovi podaci otkrivaju duboko ukorenjene izazove sa kojima se suočavamo. Migracije, socijalne nejednakosti i neizvesnost na tržištu rada sada su već trajne teme koje oblikuju političke agende i javne rasprave širom sveta.
Globalna bezbednost je i vruća tema globalne zabrinutosti. Gotovo polovina ispitanika smatra da je nuklearni sukob realna mogućnost, dok 47 odsto strahuje od nove pandemije. Svet se nalazi na klizavoj putanji gde se pretnje prepliću, a onaj neki topli osećaj sigurnosti deluje kao daleki san. Postoji jasna potreba za globalnom saradnjom i jačanjem domaćih i međunarodnih institucija koje bi garantovale stabilnost.
Ostaje, možda, najvažnije pitanje: kako pomiriti strahove i nade? Ipsosovo istraživanje nas podseća da je potka kolektivnog optimizma krhka, ali neophodna osnova za stvaranje bolje budućnosti. Ta se budućnost neće dogoditi sama od sebe – mi smo ti koji je oblikujemo, uprkos svim preprekama. Na kraju, samo od nas zavisi hoće li 2025. biti godina u kojoj se globalni optimizam konačno vraća ili ćemo nastaviti da živimo u svetu stalne neizvesnosti.
Ili, bolje, da vam za kraj to kažem Andrićevim rečima, jer nemam „epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje”, a za šta je dobio Nobela: „Sve su Drine ovog sveta krive i nikada se neće moći svekolike ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo da prestanemo da ih ispravljamo.”
Baš nikad, dodaću. Tako je, bre, studenti i studentkinje!
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/macrovector
