Daničić za BIZLife: Svaka peta šoljica tradicionalne kafe u Srbiji prošvercovana

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Daničić za BIZLife: Svaka peta šoljica tradicionalne kafe u Srbiji prošvercovana

    U poslednjih par godina sirova kafa u sve većim količinama u Srbiju dolazi nelegalnim kanalima što je posledica ekonomske krize. Najčešći predmet šverca inače su akcizni proizvodi među kojima su najzastupljeniji kafa, duvan, alkohol i gorivo.

    „Zabrinjavajući podatak o padu legalnog uvoza kafe iz godine u godinu ukazao je na pojavu rasta šverca sirove kafe, koji nanosi direktnu ogromnu štetu državi, društvu, velikim proizvođačima koji u svemu posluju legalno a među kojima je i naša kompanija Strauss Adriatic“, ističe Siniša Daničić, generalni direktor Strauss Adriatica i navodi da povrh svega štetu trpe potrošači.

    „Za sirovu kafu koja je švercovana, nije plaćena akciza, ne plaća se pripadajući PDV, niti je predmet bilo kakvih kontrola. Uprkos tome, ovakvi proizvodi se potpuno ravnopravno plasiraju na tržište, ali po značajno nižim cenama.“

     O kojim gubicima se radi i kako ih sprečiti?

    Kada se saberu sve nenaplaćene akcize i pripadajući porezi koji se na ovaj način izbegavaju, gubici države iznose čak oko milijardu dinara godišnje. Poređenja radi, ovom sumom se može izgraditi 50 dečjih vrtića. Prema podacima koje je prikupila kompanija Strauss Adriatic, šverc kafe se intenzivirao nakon 2012. godine i procenjeno je da čini oko 20 do 25 odsto tržišta, odnosno 5.000 tona godišnje, pa je tako svaka peta šoljica tradicionalne kafe u Srbiji prošvercovana. Dnevno se na teritoriju Srbije prošvercuje od 13 do 15 tona sirove kafe. Iako su švercovane količine relativno male, do 1.000 kilograma po kamionu, posebno zabrinjava podatak da šverc ima visoku frekvenciju čime se postiže ukupan obim šverca i do 5.000 tona godišnje. Prema našim saznanjima, najveći deo švercovane kafe dolazi preko Kosova, a kafa na Kosovo dolazi iz Crne Gore. Podaci govore da se u Luci Bar godišnje pretovari oko 10.000 tona, dok je poređenja radi, njihova godišnja potrošnja pet puta manja.

    Koliki je doprinos Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije koji je usvojen prošle godine, da se smanji obim šverca kafe konkretno? Šta bi još trebalo učiniti da se situacija poboljša?

    Neophodno je sistemsko delovanje svih nadležnih organa i verujemo da će ono dovesti do značajnijeg suzbijanja šverca sirove kafe, kao nelojalne konkurencije, i olakšati okolnosti poslovanja na tržištu za sve proizvođače koji legalno posluju, među kojima smo i mi.

    Država je prepoznala veličinu problema i pokazala spremnost da krene u borbu protiv privrednih subjekata koji se bave švercom sirove kafe, u sklopu borbe protiv sive ekonomije i povećanja finansijske discipline i to ne samo na lokalnom, već i na regionalnom planu. Inicijativu u suzbijanju crnog tržišta trebalo bi da preuzme Uprava carina i preseče najveće tokove ulaska sirove kafe na teritoriju Srbije. Naša zemlja se od svih zemalja u regionu najviše suočava sa ovim problemom i zbog toga je potrebna reakcija države. Kao jedan od najvećih legalnih uvoznika, kompanija Strauss Adriatic je spremna da bude deo šire akcije u borbi protiv šverca sirove kafe, kao kredibilan partner države, jer verujem da samo udružena akcija države i predstavnika industrije mogu dati dugoročno održive rezultate.

    Vlada Srbije odlučila je da 2017. i 2018. godinu proglasi za godine borbe protiv sive ekonomije. Šta ovakva inicijativa može da donese?

    Imajući u vidu da je borba protiv sive ekonomije u Srbiji označena kao jedan od strateških prioriteta Vlade usvojen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije a u sklopu programa Vlada je odlučila da 2017. i 2018. godinu proglasi za godine borbe protiv sive ekonomije. Verujem da ova incijativa može da doprinese unapređenju sistema inspekcijskog nadzora, kako bi se kontrolisalo i sankcionisalo poslovanje nelojalne konkurencije, zatim unapređenje koordinacije rada carine, inspekcija i policije, kako bi se akteri šverca dalje procesuirali. Svakako smatram da ništa manje nije važna inicijativa o podizanju opšte svesti o oblicima i pojavama sive ekonomije, jer građani treba što više da se upoznaju sa pokazateljima koliko siva ekonomija šteti našem društvu i da nam njeno smanjenje može doprineti samo boljim uslovima u kojima će naše društvo funkcionisati.

     

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE