DA SE PODSETIMO: Zoran Đinđić

Zoran Đinđić, političar i filozof, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, 21. februara 1997. godine izabran je za predsednika Skupštine grada Beograda kao prvi postkomunistički gradonačelnik posle Drugog svetskog rata. U septembru 1999. godine, Đinđić je proglašen za jednog od najvažnijih političara na početku 21. veka u izboru časopisa Tajm. Igrao je važnu ulogu u predsedničkim izborima Savezne Republike Jugoslavije septembra 2000. i demonstracijama 5. oktobra koji su dovele do zbacivanja Miloševića sa vlasti, a onda je vodio široku Demokratsku opoziciju Srbije (koju je činilo 18 stranaka) do pobede na parlamentarnim izborima u Srbiji decembra 2000. Postao je premijer Srbije 25. januara 2001. godine.

Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine u 12:23. Pogođen je u grudi, metak mu je prošao pravo kroz srce i ubio ga skoro trenutno. Odveden je u bolnicu, ali pokušaji lekara da ga spasu bili su uzaludni, njegova smrt je proglašena jedan čas kasnije.

Pogodio ga je snajperista Zvezdan Jovanović, pripadnik Crvenih beretki i policijski podoficir sa 130 metara udaljenosti, saprozora zgrade Zavoda za fotogrametriju. Jovanović je kasnije pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva Zorana Đinđića.

Ubistvu tadašnjeg predsednika Vlade je prethodilo nekoliko ranijih neuspelih atentata. Jedna zaseda izvedena je ujutro 21. februara 2003. godine, kada je član Zemunskog klana, Dejan Milenković Bagzi, pokušao da zaustavi automobil u kojem je bio premijer, dok su četiri člana Zemusnkog klana čekala skrivena pored autoputa, naoružana minobacačima i automatskim puškama. Ipak, Đinđić je izbegao ozbiljne povrede zahvaljujući delovanju obezbeđenja.

„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države.” – Zoran Đinđić posle ovog incidenta za Politiku, 21. februar 2003. i Glas javnosti 24. februar 2003. godine.

Đinđićeva okrenutost ka Zapadu i reformska ekonomska politika išli su daleko ispred tadašnje atmosfere u Srbiji. Dodatne neprijatelje on je stekao hapšenjem Slobodana Miloševića i njegovog izručenja Haškom sudu i pokušaja rasformiranja Jedinice za specijalne operacije.

U sećanje na ovog filozofa i reformatora, 15 godina od njegovog ubistva koje se desilo na današnji dan, 12. Marta, 15 autora i autorki napisalo je tekstove o viziji nekadašnjeg predsednika srpske vlade, o tome čime je zadužio narod, ali i kako bi Srbija izgledala da je on u tome uspeo. Tekstovi su objavljeni u knjizi koja se zove kratko – Đinđić. Na promociji knjige koja se odžala u petak, 09. marta, emotivno su govorili neki od autora i to podsećanje na Zoranovu viziju i sposobnosti koje je imao da tu viziju sprovede u delo, sve prisutne u prostorijama Pres centra u Knez Mihailovoj ulici dovelo je na ivicu suza:

“Sad smo na tačci koja je najudaljenija od onoga što je Zoran Đinđić hteo”, rekla je gđa Vesna Pešić i time podvukla činjenicu da njegova vizija nikad neće biti ostvarena i da mi živimo u nekakvoj apsurdnoj stvarnosti, gde je život, kao u nekoj Domanovićevoj satiri, izvrnut naopačke.

“Mi živimo u mitu”, ona je dodala, apelujući na našu patološku okrenutost izmišljenoj prošlosti.

Zoran Živković bio je prisutan u Skupštini kad je premijer ubijen. Dan posle ubistva Zorana Đinđića, ljudi su dolazili do Skupštine da zapale sveću, ostave pismo tragično preminulom premijeru ili polože cvet na njene stepenice u znak žalosti, a Živković se setio jednog petogodišnjeg dečaka čiji je razgovor sa majkom načuo i čiji ga sadržaj i danas proganja: “Zašto ubijaju ljude koji sve znaju?”, pitao je dečak mamu, a ona je slegla ramenima. “Mi i sada društveno ubijamo one koji žele, one koji rade, one koji znaju. Mi smo ih sve oterali”, pouka je tog razgovora, poručuje Živković.

“Srbiji je Zoran bio i ostao stranac, ona ga nikad nije razumela”, svedočila je Vesna Mališić o tragičkoj poziciji Zorana Đinđića. Zoran Stojiljković složio se da je priča o Đinđiću drama vizionara i reformiste.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta

Piše: M.G. B.M.