Da li su neandertalci su imali porodične kulinarske recepte?
U pećinama Amud i Kebara na severu Izraela, udaljenim tek sedamdesetak kilometara, pre oko 50 do 60 hiljada godina živele su dve grupe neandertalaca. Delili su iste klimatske uslove, koristili isto kremenje oruđe i lovili sličan plen – uglavnom gazele i jelene lopatare. Ipak, najnovije istraživanje pokazuje da su meso obrađivali na prilično različite načine, što bi moglo ukazivati na postojanje prvih kulinarskih tradicija u ljudskoj istoriji.
Analizirajući kosti životinja pronađene na oba lokaliteta, istraživači su otkrili da su tragovi sečenja na njima suptilno, ali jasno različiti. U Amudu su tragovi gušće raspoređeni i manje linearni nego u Kebari, iako su alati korišćeni za obradu bili gotovo identični. To ukazuje da razlike nisu bile posledica tehnoloških ograničenja ili vrste plena.
„Suptilne razlike u obrascima tragova sečenja između Amuda i Kebare mogu ukazivati na lokalne tradicije u obradi životinjskih leševa“, objašnjava Anael Žalon, doktorandkinja na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i glavna autorka studije objavljene u časopisu Frontiers in Environmental Archaeology. „Iako su neandertalci na ova dva lokaliteta živeli u sličnim uslovima i suočavali se sa sličnim izazovima, izgleda da su razvili različite strategije klanja, koje su se verovatno prenosile kroz društveno učenje i kulturne tradicije.“
U Amudu je zabeleženo da je čak 40% kostiju spaljeno, a većina je i fragmentisana – što može biti rezultat kuvanja ili kasnijih oštećenja. U Kebari je taj procenat znatno manji – oko 9% – a kosti su bolje očuvane, sa manje tragova razbijanja, što navodi na zaključak da su verovatno kuvane. Zanimljivo je i to da su kosti iz Amuda imale manje tragova koje obično ostavljaju predatori, što može ukazivati na drugačiji način skladištenja ili obrade mesa.
Foto: Haider Shah/Freepik
Da bi proverili da li su razlike zaista posledica kulturnih izbora, naučnici su analizirali samo duge kosti sitnih papkara – vrstu kostiju koje su bile prisutne na oba nalazišta. I tada su razlike ostale prisutne, čime je isključena mogućnost da se radi samo o različitim vrstama plena. Eksperimentalna arheologija takođe je pokazala da varijacije nisu posledica nedostatka veštine u klanju, niti pokušaja da se iscedi maksimum iz raspoloživog mesa.
Jedno od potencijalnih objašnjenja je da su neandertalci iz Amuda meso ostavljali da odstoji ili delimično fermentiše pre pripreme, slično kao današnje praksama odležavanja mesa. Takvo meso je teže za obradu, pa su i tragovi sečenja izraženiji i nelinearni. Druga mogućnost je da su u proces klanja bili uključeni različiti brojevi ljudi ili da su imali različite podele rada.
„Ova dva nalazišta pružaju jedinstvenu priliku da istražimo da li su neandertalske tehnike klanja bile standardizovane“, ističe Žalon. „Ako su se tehnike razlikovale u zavisnosti od lokacije ili vremena, to bi ukazivalo da su kulturne tradicije, kulinarske preferencije ili društvena organizacija uticale čak i na osnovne aktivnosti poput obrade mesa.“
Ograničenja u interpretaciji ipak postoje. Kosti su često veoma fragmentisane, što otežava celovito razumevanje procesa. „Fragmenti kostiju su često premali da bi se sagledala celokupna slika. Iako smo pokušali da ispravimo potencijalne greške, fragmentacija može ograničiti tumačenje podataka“, navodi Žalon. Kako bi se razjasnile sve nepoznanice, biće potrebne dodatne studije, uključujući eksperimentalne analize i poređenja sa drugim nalazištima.
I dok je još rano govoriti o „receptima“ u klasičnom smislu, rezultati ovog istraživanja sugerišu da su neandertalci možda negovali prve oblike kulinarske tradicije – prenoseći znanja o pripremi hrane s generacije na generaciju, ne samo instinktivno, već i kulturno.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/B.D.
Foto: Pixaflow/Freepik
