Da li ste gladijator ili medijator?
Piše: Ana Tomović, comunication & busines CCT (consalting, coaching & training)
“Drugarice i drugovi… Kolege i koleginice… ovog ponedeljka, baš kao i svakog ponedeljka, dok se pale reflektori na poslovnoj sceni vašeg života, pozivamo vas da u sali za odabarane, zauzmete svoje grand-iozne pozicije kako bi mogao da počne šou zvaniiii – kolegijum!“ Glumatam poznatu voditeljku, dok ispijam tzv. poslovnu kafu sa potencijalnim klijentom. Živorad mi se pre samo koji minut žalio na pritisak nekolegijalnih odnosa koje oseća, a sada se smeje i kaže da mu se dopada i lucidnost i hrabrost u mojoj kreativnosti. Ovaj put je spreman da me angažuje kao CCT-ja, iako mu i dalje, nije do kraja jasno šta ja to radim. Meni je važnije što oseća da će mu koristiti u daljem rukovođenju i razvoju kompanije – to mi je znak da smo na pravom putu.
Moj jedini uslov, koji je konstanta, jeste da prisustvujem kolegijumu. Zašto – zato! I pored bogate poslovne karijere sa iskustvom raznih kolegijalnih formi, uvek se iznova (ne)iznenadim raznovrsnošću različitih pristupa. Obraduju me otvoreni, funkcionalni i konstruktivni, usmereni na rešenja, razvoj, jačanje saradnje i osećaja jedinstva. Međutim, izgleda da u skladu sa zakonom polarnosti postoje i oni drugi : proforme -kolegijum, kolegijum privatum, publikum kolegijum, justic-kolegijum…
Ukoliko je takav, moje je pitanje da li je dovoljno dragocen, da svojim životom (vremenom) plaćate prisustvo istom ? Možda je toliko poverljiv da ste ćutanjem branili nešto, što je olako već u utorak procurelo, a vi se osetili izmanipulisano? Ili je, ipak, skup mudraca i sudija doneo presude običnim smrtnicima, a time i sebi?
Ako se izmaknem od milionske, blještavo grandiozne produkcije, koja nas danas toliko zaslepljuje da više i ne vidimo druge, a tako ni sebe, onda mi šou više liči na skromnu scenografiju gladijatorskih arena. Plemstvo, blazirano grčem sopstvenog straha od hiperprodukcije, omogućava gladijatorsku nefer borbu sa jedinim užitkom, da se digne palac dole ili gore. Mene takvo dizanje i spuštanje nije palilo, čak i kada sam bila mnogo mlađa, pa tu temu ne bih ni otvarala. Ono što mi se više nameće kao pitanje jeste ona glavna uloga u koleg-areni. Da li ste zainteresovani da budete gladijator ili MEDIJATOR ?
Po definiciji medijacija (posredovanje) je proces u kome treće, nezavisno, nepristrasno, neutralno lice tzv. posrednik, usmerava komunikaciju između strana u sukobu, i korišćenjem posebnih metoda i veština, pomaže u pregovorima, koji imaju za cilj postizanje za strane prihvatljivog sporazuma kojim se spor rešava. Zapravo, medijator usmerava komunikaciju između strana u pravcu razumevanja tuđih potreba i vrednosti, kako bi se pronašlo rešenje oko kojeg će se složiti obe ili više strana. Medijator je građevinski inženjer, koji vodi računa o procesu izgradnje konstruktivne komunikacije. Da li će takva konstrukcija ugledati svetlost dana, na kraju ipak zavisi od suprostavljenih strana i njihovoj dobrovoljnosti da se nesporazum reši. Sukob je svojina strana u sukobu, tako da su pomenute strane i vlasnici rešenja.
Baveći se medijacijom, u okviru mog CCT koncepta, nametnulo mi se pitanje: kolika je važnost medijacije u istom sistemu, kolektivu, pa na kraju dana i na samom kolegijumu? Koliko se interni sporovi i nesporazumi, zapravo preslikavaju i ogledaju na odnose sa klijentima i ostalom javnošću? Ko u kolektivu svesno zauzima neutralnu poziciju i ima veštinu da izbalansira sistem već u fazi pred-sukoba: da oseti zamah leptirovih krila i spreči uragan koji preti rušenju konstrukcije?
Kažu da riba “miriše” od glave, a ne od repa . Znači eto i internog rešenja – GM kao Glavni Medijator! Igrajući se rečima, dolazimo i do mogućnosti da je upravo sposobnost medijacije, jedan od neophodnih šrafova u setu menadžerskih sposobnosti, pomoću kojih GM postaje kvalifikovani građevinac i konstruktor. Sam cilj je izgradnja konstrukcije, gde su kolege u funkciji zajedničkog cilja i interesa, na dobrobit svih. Građevine, čija atraktivna forma nije ispred suštine! Pametne zgrade, gde vidimo, čujemo i osećamo kolege. Utemeljenog objekta, koji postoji da bi se umrežavali i konektovali, kako bi kroz zajedničku razmenu došli do najboljih ideja. Kolegijalne arene novog doba, gde shvatajući da smo svi različiti, poštujemo tuđe stavove i kada su drugačiji, i upravo ih koristimo da proširimo svoj ugao gledanja. Poslovnog prostora, gde vrednujući jedinstvo i sopstvenu jedinstvenost, timski, kroz saradnju razvijamo biznis u kome se nalazimo, a time i sebe.
Kažu da riba smrdi od glave, a ne od repa. Znači eto i problema – GM kao Glavni Manipulator. Igrajući se rečima, dolazimo i do mogućnosti da se savladavanjem komunikacionih veština može desiti, da GM postane kvalifikovani građevinac zadužen za razgradnju i rušenje. Ali bez dozvole! Zvuči vam čudno? Mislite da baš svi žele svoju poziciju da baziraju na povezivanju građevinskog materijala ili ipak imate iskustvo sa onima, koji poziciju moći zadržavaju upravo veštinom razgradnje? Ako uzmemo u obzir staru izreku “ Zavadi pa vladaj!”, onda možemo i da razumemo, da će uvek postojati građevinski inženjeri u oba smera. Pitanje je samo u kom pravcu želite vi da idete?
Da kao plemstvo budete posrednik otvaranju vrata komunikacije u koleg-areni, gde ćete strane u sukobu podržavati da odluče da kroz njih prođu “meditativno”? Da kao gladijator iskoristite sve svoje super-nad-moći, kako biste od mača napravili ključ za otvaranje tih istih vrata i ličnim primerom pokazali da šou može i drugačije da izgleda? Ili kao publika iskoristite palac za iskren stisak ruke ili kupovinu one karte, kojom podržavate neki humaniji šou-program?
Reklamnih praslogana ima dovoljno, da osetite koji vas radi i sa kojim rezonirate – “Ko se mača lati od mača će i da pogine”, “ Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji”, “ Dobro se dobrim vraća” ili u mom slobodnom prevodu “ Zavadi pa stradaj!” Odluka je uvek na vama i važno je da razumete da “Show must go on”! Baš uvek.
