Ćulibrk: Umesto da od izvoza struje zaradimo 500 miliona evra…
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk izjavio je da je Srbija propustila priliku da zarađuje na izvozu struje.
On je precizirao da bi, da je proizvodnja Elektroprivrede Srbije (EPS) ostala na na nivou iz 2011. ili 2012. godine, mogla da izvozi struju i ove godine napravi profit od 500 ili 600 miliona evra.
„Tim novcem smo mogli da izgradimo novu hidroelektranu, a mi ćemo na uvoz potrošiti milijardu, možda i dve milijarde evra do kraja proleća sledeće godine“, rekao je Ćulibrk u emisiji „Pola sata Demostata“.
Rekao je i da će Srbija morati da uvozi struju čija će cena nastaviti da raste na svetskom tržištu, ali da je uveren da nova Vlada Srbije neće taj trošak prebaciti na građane, a u nekom vremenskom roku ni na preduzeća, kako ne bi dovela u pitanje njihov opstanak.
„Verujem da izvršna vlast razmišlja da je bolje da država taj teret privremeno preuzme na sebe, dok ne prođe oluja. Početkom naredne godine, ako cene električne energije nastave da rastu, a ne mislim da će se desiti nešto suprotno, to će morati na kraju da se odrazi i na preduzeća, a ta preduzeća će povećani trošak ugraditi u svoje cene i otuda i moje uverenje da se inflacija neće zaustaviti još neko vreme“, naveo je Ćulibrk.
Dalja poskupljenja i nestašice
Govoreći o inflaciji, glavni i odgovorni urednik NIN-a je rekao da se ne može očekivati da se cene stabilizuju i podsetio na nova istraživanja nemačkih i švajcarskih ekonomskih instituta, koja pokazuju da se sledeće godine očekuje inflacija od 9,5 odsto.
„Nema ni normalizacije snadbevanja, svetska tržišta su suočena sa nestašicama velikog broja proizvoda, manja ponuda izaziva dodatni rast cena i mi smo na sredini začaranog kruga i teško da ćemo se iz njega izvući. Biće super ako se inflacija do kraja sledeće godine svede na neke normalnije okvire, pri tome mislim na oko pet odsto, što je 2,5 puta više nego što je bila poslednjih dvadeset godina“, rekao je Ćulibrk.
Prema njegovim ocenama, „država je trapavo postupila kada je veštački izazvala nestašice robe“ i kada je zabranila izvoz pšenice, a odluka da se zamrznu cene osnovnih proizvoda nije bila dobra.
Sankcije Rusiji ne bi ništa dramatično promenile?
On je u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji podsetio da je EU uvela osam paketa sankcija Moskvi, ali da Rusija nije prestala da isporučuje po ugovorima gas zemljama EU, kao i da ne vidi razliku po tom pitanju u vezi sa Srbijom. „Ako bi na uvođenje sankcija Moskva postupila kao i prema svim drugim zemljama koje su to učinile, ništa se ne bi dramatično promenilo“, naglasio je Ćulibrk.
Upitan koliko bi Srbija izgubila ukoliko se ne bi usaglasila sa spoljnom politikom EU, Ćulibrk je rekao da je pitanje u kojoj meri će se posledice takve odluke svesti na kritike i da li će EU preduzeti neke značajnije mere.
Podsetio je da je EU pretila zaustavljanjem dotoka novca iz zajedničke kase i svojim članicama, odnosno Poljskoj i Mađarskoj, zbog nepoštovanja evropskih normi i standarda. „Ako nama zabrane pristupne fondove, to znači 200, 300 miliona evra godišnje manje novca iz EU“, naveo je on.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
