Četiri radna dana – manje stresa, više zdravlja: Eksperiment pokazao zapanjujuće rezultate

Smanjenje radne nedelje na četiri dana može značajno poboljšati fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih i smanjiti rizik od  „sagorevanja“  na poslu, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Human Behaviour.

Pilot-program, sproveden u šest zemalja – Australiji, Kanadi, Irskoj, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i SAD-u – obuhvatio je oko 2.900 zaposlenih iz 141 kompanije koje su skratile radnu nedelju za 20 odsto, ali bez smanjenja plata, prenosi Euronews Health.

Poljska uvodi četvorodnevnu radnu nedelju – budućnost ili ipak ne?

Pre uvođenja promene, kompanije su prošle kroz dvomesečnu obuku i reorganizaciju rada, kako bi povećale efikasnost i saradnju. Zatim su zaposleni šest meseci radili po novom modelu – četiri dana nedeljno.

Zdraviji, zadovoljniji i manje iscrpljeni

Rezultati su pokazali značajan pad nivoa stresa i izgaranja, poboljšano mentalno i fizičko zdravlje, kao i veću zadovoljnost poslom. Za razliku od njih, zaposleni u 12 američkih kompanija koje nisu učestvovale u programu nisu prijavili nikakve pozitivne promene.

„Efekti na dobrobit zaposlenih su prilično ujednačeni – bez obzira na to iz koje su zemlje ili kompanije“, kaže sociološkinja Wen Fan sa Bostonskog koledža, jedna od autorki studije.

Što su ljudi više skraćivali radno vreme, to su se bolje osećali – ne samo u vezi sa poslom, već i generalno, pokazuje studija. Čak i oni koji su radili samo nekoliko sati manje nedeljno prijavili su bolje zdravlje i veću motivaciju.

Godinu dana kasnije – efekti ne jenjavaju

Većina firmi zadržala je kraći radni raspored i godinu dana nakon završetka eksperimenta. Istraživači nisu primetili pad ni u performansama firmi ni u dobrobiti zaposlenih.

„Nema dokaza da su se ljudi vratili starim navikama – ni u pogledu učinka, ni u pogledu psihološkog zdravlja“, navodi sociolog Brendan Burchell sa Univerziteta u Kembridžu.

On ističe tri ključna razloga zašto je skraćena radna nedelja donela pozitivne efekte: bolji osećaj kontrole na poslu, manje problema sa snom i manje hroničnog umora. San se, kaže, pokazao kao jedan od ključnih faktora zdravlja.

Poruka i za ostatak sveta

Zanimljivo je da su zaposleni pre eksperimenta u proseku radili 40 sati nedeljno, dok je tokom programa to vreme smanjeno na 32 sata – što je, recimo, već standard u Holandiji. U EU prosek iznosi oko 36 sati.

Iako su studijom obuhvaćene uglavnom zemlje sa višim prihodima i fleksibilnijim radnim kulturama, rezultati mogu poslužiti kao smernica i za druge države koje razmišljaju kako da smanje pritisak na radnike. Španija, recimo, planira da smanji svoju radnu nedelju sa 40 na 37,5 sati.

Foto: Freepik

Ipak, nisu svi spremni na promene

Autori ističu i ograničenja studije: učesnici su sami ocenjivali svoje zdravlje i učinak, a moguće je da su nesvesno preuveličali koristi kako bi nastavili da rade kraće. Takođe, u studiju su se uglavnom uključile firme koje već neguju kulturu brige o zaposlenima, što može uticati na rezultate.

„Smanjenje radnog vremena još uvek nije u skladu sa dominantnom organizacionom kulturom koja podstiče duge radne sate i fizičko prisustvo“, upozorava Wen Fan.

I pored svega, sociolog Burchell veruje da je reč o prekretnici: „Ova studija je prekretnica u razumevanju kako četvorodnevna radna nedelja funkcioniše u praksi. Nakon pandemije, svet je postao otvoreniji za nove modele rada – i ovo je jedan od najvažnijih dokaza da su promene moguće.“

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik