Četiri petine pripadnika Vojske nema za potrošačku korpu!

Vojni sindikat Srbije najavio je za 27. novembar protestni skup zaposlenih u sistemu odbrane, na kojem će biti zatraženo povećanje plata, što će, ako se zaista desi, biti prvi put u istoriji da protestuju pripadnici vojske. Konačna odluka očekuje se danas.

Kako za BIZLife kaže Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata, odustaće se od protesta ako ministar odbrane uvaži zahteve sindikata.

„Protest i organizujemo kako bismo poslodavca naterali na dijalog i ostvarili svoje ciljeve, pre svega unapredili standard i položaj zaposlenih u Vojsci Srbije.“

Premijer je rekao da je trenutno maksimalno moguće povećanje za Vojsku pet odsto. Šta vi kažete?

– Mi smatramo da je takav pristup pre svega neodgovoran i prema pripadnicima Vojske i prema državi i štetan po čitav sistem odbrane. Pripadnici Vojske će nastaviti da je napuštaju, odlaze nam iskusni i obučeni ljudi, to su teško nadoknadivi gubici. Teško je i skupo obučiti profesionalca u Vojsci za rukovanje nekim borbenim sredstvom ili sistemo,m taj kadar se ne nalazi na ulici. Zakon o Vojsci Srbije u članu 95 jasno kaže: osnovica za obračun plata zaposlenima u Vojsci ne može da bude niža od 75% prosečne plate u Srbiji. Sada imamo situaciju da je osnovica za obračun plata zaposlenima u Vojsci za 27% niža od Zakonom propisane najniže osnovice. Pripadnici Vojske imaju najmanje plate u javnom sektoru. Pouzdano znamo da u budžetu odobrenom za Vojsku ima dovoljno novca, ali se nenemaneski troši. Prosto nam je neshvatljivo da Vlada tokom godine kaže kako nema dovoljno novca u budžetu za vojničke plate. To niko ko radi u Vojsci ne može da prihvati kao izgovor. Vojska je najuređeniji sistem u državi. U njoj se svakog trenutka zna koliko joj je brojno stanje, šta će u godini imati od vežbi, koliko joj je potrebno za održavanje, opremanje… Ako je stručni organ Ministarstva odbrane, a to je Sektor za finansije i budžet, isplanirao rashode za narednu godinu, ti rashodi odobreni i ušli u budžet koji je usvojila Narodna skupština, kako je moguće da se u nekom trenutku tokom godine kaže da u budžetu nema dovoljno novca za plate pripadnika Vojske? To je prvi znak da je neko nenamenski potrošio novac namenjen za plate. Od ministra odbrane i Vlade ne tražimo da nam povećaju plate, samo tražimo da se one usklade sa Zakonom propisanom osnovicom.

Šezdeset odsto zaposlenih u Vojsci prima platu koja je ispod proseka u Republici. Ko pripada toj manjini u Vojsci?

– Moram da Vas ispravim, prema podacima kojima raspoležamo, a dobijeni su na osnovu podataka iz sistema odbrane, 76% pripadnika Vojske ima platu manju od prosečne, a njih 80% ne može da priušti potrošačku korpu. Sva civilna lica, odnosno vojni službenici i nameštenici, profesionalni vojnici, podoficiri, oficiri do čina kapetana – imaju platu nižu od prosečne, oficiri čina majora su u proseku, a tek oficiri od čina potpukovnika i generali imaju plate iznad proseka. Dakle svega 24% pripadnika Vojske ima platu u visini prosečne, odnosno iznad proseka.

Koliko se primanja zaposlenih u Vojsci razlikuju od primanja Vaših kolega u civilu i zaposlenih u vojskama drugih zemalja?

– Civilna lica i profesionalni vojnici su najugroženija kategorija zaposlenih u Vojsci. Prosečna neto plata civilnih lica na službi u Vojsci iznosi 41.948 ili 340 evra. Od 22.819 dinara koliko prima NKV nameštenik do samo 82.251 dinara koliko zarađuje doktor nauka. Pripadnici Vojske Srbije imaju najniže plate u okruženju. Poređenja radi, podoficir najnižeg čina-vodnik, u Srbiji prima platu 290 evra, dok njegov kolega u Hrvatskoj ima 945 evra, u Sloveniji 755 evra, u Makedoniji 480 evra. Oficir čina poručnik, u Srbiji zarađuje 375 evra, dok njegov kolega u Hrvatskoj ima platu od 1100 evra, u Sloveniji 900 do čak 2350 evra. Profesionalni vojnik u Srbiji ima prosečnu platu 260 evra, dok njegov kolega u Sloveniji zarađuje 665 do čak 1100 evra sa dodacima, a u Makedoniji 417 evra.

Tražite da se povuku svi pravilnici i podzakonski akti vezani za socijalno- ekonomski status zaposlenih u sistemu odbrane, doneti posle marta 2015. Zbog čega?

– U martu 2015. godine, tadašnjeg ministra Bratislava Gašića pozvali smo na pregovore za zaključenje prvog u istoriji kolektivnog ugovora za zaposlene u Vojsci. Do danas, naša inicijativa nije uvažena. Zakon o radu, u članu 3, kaže da poslodavac koji je odbio inicijativu reprezentativnog sindikata da pristupi pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora ne može pravilnikom da uređuje prava i obaveze iz radnog odnosa. Imajući navedeno u vidu, sve pravilnike koje je Ministarstvo odbrane izradilo i pustilo u pravni promet od marta 2015. do danas smatramo nezakonitim, tim pre što su sačinjeni na štetu zaposlenih i što u njihovoj izradi nije bio konsultovan reprezentativni sindikat, što smo takođe zahtevali, a poslodavac opet, na osnovu zakona, bio dužan da nam omogući, a nije.

Tražite i da se obustavi reforma vojnog zdravstva i formira tim za izradu plana reforme vojnog zdravstva, u čijem bi sastavu bio i predstavnik Vojnog sindikata. Zašto? Šta vam sada smeta u reformi?

– Reformom vojnog zdravstva planirano je ukidanje 350 kreveta u VMA. KBC „Bežanijska kosa“ ima 360 kreveta. Dakle, reformatori su hteli na papiru da sruše ceo jedan KBC! Bez konsultacija sa strukom, predstavnicima zaposlenih-sindikatima, odnosno korisnicima. Planom reorganizacije nisu uopšte ili bitno rešeni najveći problemi vojnog zdravstva, primarna i sekundarna zdravstvena zaštita, te nisu ni razmatrani postulati u organizaciji zdravstvene zaštite, pristupačnost, sveobuhvatnost, brzina i tačnost u dijagnostici i terapiji. Brojni problemi, na koje smo ukazivali na nivou primarnog i sekundarnog nivoa zbrinjavanja su zanemareni. Postojeću lošu organizaciju bi, po predlogu koji smo dali, opteretili sa novih 120 000 osiguranika, koji bi u reformom predloženom sistemu organizacije, zajedno sa postojećim osiguranicima Fonda za SOVO, izgubili po svim elementima zdravstvene zaštite i time snizili nivo i kvalitet zdravstvenih usluga. Predlogom reorganizacije razvodnjava se uloga tercijerne zdravstvene zaštite (VMA) koja na sebe preuzima primarni i sekundarni nivo zaštite na račun tercijernog nivoa zdravstvene zaštite. Smanjenje kapaciteta i broja zaposlenih ide svakako na uštrb kvaliteta i kvantiteta zdravstvenog zbrinjavanja i nije u reformskoj službi. U pripremi reforme, slabo ili nikako, nije konsultovana stručna baza (podaci fonda SOVO, Instituta „Batut“, civilnog fonda RFZO i zdravstvenih radnika iz sistema vojnog zdravstva). Predložena reforma je kozmetička sa daljim nastavljanjem urušavanja vojnog zdravstva na koje smo više puta upozoravali, bez efekata. Vojno zdravstvo postoji 180 godina i bilo je sinonim za organizaciju, red, disciplinu, inovacije i primenu najsavremenijih metoda lečenja u svetu. Danas je situacija znatno promenjena, a sa predloženom reformom, bojimo se, nezadrživo i ubrzano se srozava.

Pre godinu dana predložili smo Ministarstvu odbrane izmenu pravilnika o Učešću u troškovima lečenja, po kome vojni osiguranici plaćaju pet puta veću participaciju nego ostali građani Srbije. Tako, na primer, vojnik za svoje „besplatno lečenje“, u troškovima lečenja može da učestvuje do 30 000 dinara (cela njegova plata). Taj problem može lako da se otkloni Zakonom o vojnom zdravstvu. Na pojedine preglede u vojnim zdravstvenim ustanovama čeka se duže od godinu dana. Tražili smo da imamo isti status kao i građani Srbije, da preglede čekamo maksimalno 30 dana, za procedure gde postoje liste čekanja do 6 meseci.

Osim materijalnim položajem, čime su zaposleni u Vojsci još nezadovoljni?

– Danas vojnički poziv nema ništa što bi ga moglo činiti popularnim ili atraktivnim. Dobiti stan je misaona imenica. Stambeni kredi je, zbog standarda, dostupan uglavnom licima s visokim činovima. Zdravstvena zaštita je na najgorem mogućem nivou. Pripadnici Vojske se često angažuju prekovremeno i na terenima gde provode i do 250 dana godišnje, pri čemu nemaju plaćen prekovremeni rad, već se on reguliše nekakvim izmišljenim preraspodelama za slobodne dane koje, opet, nikada ne možeš da iskoristiš. Pripadnici Vojske nemaju regres, topli obrok, mogućnost napredovanja u službi je sveden na minimum, briga o ljudima takođe. Oficiri i podocificiri se često angažuju na poslovima nedostojnim njihove profesije, kose travu u kasarnama, čiste i iznose smeće, sami kreče… Sve to znatno utiče na sve veće nezadovoljstvo u redovima “vojnika“.

Kako odgovarate onima koji kažu da zaposleni u Vojsci nemaju pravo na štrajk?

– Tačno je da Zakon o Vojsci Srbije ne dopušta profesionalnim pripadnicima da štrakuju. Međutim, te odredbe Zakona o VS su neustavne i mi smo pred Ustavnim sudom pokrenuli inicijativu za ocenu ustavnosti tih odredbi. Naime, Ustav Srbije jasno propisuje da svi zaposleni imaju pravo na štrajk i da to pravo može da se ograniči zakonom, ne i da se zabrani, kako je to učinjeno u slučaju pripadnika Vojske Srbije. Dakle, opravdano je ograničiti pravo na štrajk i sasvim je razumljivo da pripadnici Vojske ne mogu i neće štrajkovati u slučajevima vanrednog stanja, na vežbama, u službi dežurstva, u ratnom stanju… ali je potpuno neustavno i neopravdano potpuno im zabraniti pravo na štrajk. Iako nam Ustav garantuje to pravo kao najviši pravni akt, poštovaćemoti Zakon o VS i nećemo štrajkovati, ali ćemo zato iskoristiti zakonom dopušteno pravo na slobodno i javno izražavanje svojih stavova organizacijom javnog okupljanja – protesta, baš kao što smo najavili za 27. novembar u 5 do 12, jer je u Vojsci zaista 5 do 12.

Kada su, od 1990. godine, zaposleni u Vojsci bili najzadovoljniji, ne mislim samo u materijalnom smislu?

– Možda će delovati čudno, ali je kompletan sistem 90-ih, iako su bile sankcije i kriza, funkcionisao mnogo bolje. Imao je vojnike na odsluženju vojnog roka, bio je veći, međuljudski odnosi bili su bolji, kadrovanje i karijerno vođenje bilo je bolje, starešine su radile svoj posao, sada rade sve i svašta jer nema dovoljno ljudi, čak i kose travu i stražare kao obični vojnici, što je ponižavajuće. Standard se znatno popravio od čuvenog Avramovog dinara, ali je od 2012. počeo naglo da se urušava. Iskreno, najbolji lični standard i pravilnike kojima se uređuju materijalni položaj i prava, imali smo u mandatu ministra Dragana Šutanovca, ali tada druge stvari nisu štimale, tako da, generalno, ne možemo da kažemo da nam je u nekom periodu od 1990. do sada bilo dobro. Uvek smo živeli u nadi da će biti bolje, međutim, sve je gore.

Koliko je, po vašem mišljenju, najava protesta skrenula pažnju nadležnih na problem u Vojsci?

– Kada smo pre četiri godine osnovali Vojni sindikat Srbije, potajno smo se nadali da nikada nećemo biti u situaciji da tako nešto pokrenemo, a ne i da organizujemo. Sama činjenica da Vojska, koja uživa veliki ugled i poverenje društva, mora da izađe na ulice glavnog grada i moli za osnovne egzistencijalne potrebe je zastrašujuća i jasno govori o nebrizi države i nemari onih koji državu vode. Tako nešto izvršna vlast nije smela da dopusti, morala je da čuje potrebe zaposlenih u sistemu odbrane i uvaži ih. Mislimo da je ovaj naš potez s pravom izazvao veliku medijsku pažnju i otvara mnoge teme kada je u pitanju rad organa izršne vlasti i stanje u sistemu odbrane. Za stanje u koje smo dovedeni jedini krivac je Ministarstvo odbrane i ljudi koji ga vode, odnosno nemar, nesavesnost i nebriga koju su poslednjih godina pokazali prema sistemu i ljudima koji ga čine. Vojnika i vojničku profesiju je teško razumeti. Ogromna su psihička i fizička naprezanja i odricanja, zato ona ne može da se poredi ni sa jednom drugom profesijom. To sve najbolje opisuje Miloš Crnjanski: “Ne treba dirati u vojnika, taj zanat je sam po sebi dovoljna nesreća“. Ako je nekome posao da bespogovorno položi život za državu i da tom nekom deca odrastaju bez jednog roditelja, to država mora adekvatno da ceni i nagradi.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta/AP Ben Birchall

Piše: Nataša Mijušković