Bregzit gasi 200.000 radnih mesta?

U Velikoj Britaniji bi desetine hiljada zaposlenih u bankarstvu mogle da ostanu bez posla zbog odluke o istupanju iz Evropske unije.

Glavni problem je neizvesnost u pogledu odnosa Velike Britanije i EU nakon istupanja, upozoriće u četvrtak u izveštaju o uticaju Bregzita na finansijske usluge članovi odbora britanskog Doma lordova.

Na članove odbora za Bregzit snažno je uticala poruka koju su dobili u stručnim krugovima da finansijske institucije ne mogu da čekaju okončanje pregovora o istupanju iz EU 2019. godine da bi sa izvesnošću znali da li će i nakon istupanja Britanije moći iz Londona da trguju na jedinstvenom tržištu, preneo je Gardijan.

Ovaj odbor, jedan od nekoliko koji su dobili zadatak da razmotre uticaj Bregzita u različitim sektorima, dobio je upozorenje da će već naredne godine velike banke početi da donose odluke o budućim aktivnostima u kontekstu Bregzita, zbog toga što je za prekid značajnih finansijskih aranžmana potrebna čitava godina.

Procene o broju radnih mesta koja bi mogla biti izgubljena i preći u kontinentalnu Evropu varira, a najdramatičnija je procena po naružbini Londonske berze, koju je izradila konsultantska kuća Ernst end Jang, da je u pitanju čak 200.000 radnih mesta.

Glavno pitanje za bankarski sektor je kakvi će nakon Bregzita biti odnosi bivše članice i EU, odnosno da li će Velika Britanija i dalje imati pristup jedinstvenom tržištu, što znači da bi finansijske firme na teritoriji Britanije zadržale takozvani evropski pasoš koji im omogućava da u Uniji prodaju proizvode i usluge bez prepreka i obaveze da otvaraju filijale.

Nedavno istraživanje međunarodne pravne kancelarije Gauling WLG pokazalo je i da o izmeštanju ne razmišljaju samo firme u finansijskom sektoru. Kako je preneo Independent, skoro 40 odsto američkih firmi sa sedištem u EU navodi da zbog Bregzita razmatra prebacivanje u drugu članicu EU.

Pored finansijskih usluga, koje su očekivano među sektorima u kojima su firme najspremnije za pakovanje kofera, pogođeni su i sektori hrane i pića.

Iz ovoga je jasno zašto raste pritisak na vladu Britanije da pruži više detalja o planu za istupanje, u čemu bi trebalo da pomognu i izveštaji odbora Domu lordova, gornjem domu britanskog parlamenta.