BONA FIDEI: „Odavno je zastarela priča da smo aljkavi još od vladavine Osmanlija“

Limenke, plastične flašice sa smanjenom gramažom, reciklirajući papiri i sve ostalo što smo pronašli u beogradskoj šumi nakon nedavnog uranka – i dalje su zagađivači prirode, iako imaju markicu „eco”. Odavno je zastarela priča da smo aljkavi još od vladavine Osmanlija. Legenda kaže da su oni bili odgovorni za održavanje čistih ulica, pa smo, navodno, zbog toga bacali smeće ispred svojih dvorišta. Prošla su dva svetska rata, industrijske revolucije, digitalizacije, promenili smo nekoliko država, ali i dalje nam nije strano da otpad ostavimo u prirodi, na ulici, na kućnom pragu. Čim pređemo granicu, pitamo se kako je moguće da je tako čisto, da vazduh drugačije miriše, ne pitajući se koji je naš doprinos takvoj situaciji.

Piše: Uroš Nedeljković, CEO, Business and Marketing Consultant u Deus Ex Consaltingu

Uroš Nedeljković, marketinški konslutant, DEUS EX CONSULTING

Vrlo često uperimo prst u državu, zakonodavstvo, kompanije, automobile, ali najveća odgovornost je na ljudima. Bez odgovornosti nema nam zdravog razuma. Poslednjih godina kompanije se utrkuju koja će biti više društveno odgovorna u svom domenu, kao da je to trend, a ne opredeljenje. Većina tih projekata nije ni vidljiva ni merljiva potrošačima. Da li će zaista poznati meksički brend piva „korona” spasti mora i okeane i koliko je to relevantno potrošačima u zemljama koje nemaju izlaz na more? Hoćemo li se bolje osećati ako kupimo vodu koja se jedva sipa koliko joj je tanka boca (zbog smanjenja plastičnog otpada), a upakovana je u streč foliju, koju će radnik u magacinu samo „frljnuti” u kantu? Godinama slušamo o ulaganjima u škole roditeljstva, a rezultat smo videli na poslednjem popisu stanovništva. Ili jesi ili nisi odgovoran, moramo verovati u to što radimo i sve naše snage uložiti u to da promenimo način poslovanja i svest zaposlenih. Ideja da se postavi most od plastičnih boca na Adi, kako bi se skrenuo problem na količinu plastike, a i oborio Ginisov rekord, rasturila se po jezeru i parku sa prvom jačom košavom.

Društveno odgovorno poslovanje i jeste nastalo iz potrebe da se umanje negativni aspekti korporativnog sveta koji utiču na naš svakodnevni život. Ovaj koncept odgovornosti se, pre svega, odnosio na zaštitu ljudskih prava, korporativno upravljanje, zaštitu životne sredine i zaštitu prava radnika. Trebalo bi da odgovornost bude dobrovoljna primena etičkih principa u poslovnoj praksi, koja ima veliki impakt i na profit same kompanije. Istraživanja sprovedena u SAD pokazuju da bi 87 odsto potrošača kupilo proizvod od kompanija koje podržavaju cilj koji je njima važan; takođe, u istom ispitivanju, 76 odsto ispitanika je odgovorilo da bi odbilo da kupi proizvode kompanija koje se ne ponašaju u skladu sa njihovim uverenjima. Iako nam je najsrodnija tema zaštite životne sredine, trebalo bi da društveno odgovorno poslovanje bude fokusirano na četiri bitna aspekta: zaposleni, poslovno okruženje, lokalna zajednica i životna sredina.

Nekoliko godina sprovodi se istraživanje o najboljim brendovima poslodavaca u Srbiji. Rezultati pokazuju najaktuelnije stanje na tržištu rada, mišljenje javnosti o najpoželjnijim poslodavcima, kao i reputaciju koju su stekli kod opšte populacije. Plata nije jedino merilo, ulaganje u usavršavanje veština zaposlenih, edukacije, zdravo radno okruženje, briga o opštem stanju zaposlenih i njihovim porodicama samo su neke od vrednosti koje zaposleni cene i očekuju od poslodavca. Zanimljivo je da kompanije sa lokalno relevantnim menadžmentom pokazuju razumevanje za ovu potrebu odgovornosti ka zaposlenima, a ujedno pokazuju i tendenciju rasta na top-listi i teže ka sve boljim rezultatima.

Sigurno ste više puta čuli da sa nekom kompanijom partneri i ne žele baš da sarađuju jer ima preduge rokove plaćanja, a vrlo često i te rokove prekorači. Međutim, najčešći izvori poteškoća za poslovne partnere jesu neslaganja oko ravnopravnosti, kao što su moć, pravičnost i obim posla. Poverenje vrlo često može biti uzrok loših međuposlovnih nesuglasica. Da li ste znali da se ideja za unapređenje biznisa ne može zaštiti zakonom u autorskim pravima? Dakle, dođete kod svog potencijalnog klijenta, prezentujete mu novu poslovnu strategiju, koja još uvek ne postoji na targetiranom tržištu i sa kojom bi postao lider u novoj kategoriji. Klijent se nasmeje, okrene glavu i uradi to samostalno, bez odgovornosti, poštovanja i bilo kakve zakonske obaveze ka vama, koji ste na tome verovatno nedeljama radili, istraživali i sa najboljom namerom predložili. Da, i to postoji. Ipak, treba shvatiti da takve kompanije vode ljudi koji možda jesu menadžeri, ali su daleko od lidera.

„Dobar komšija”, „Ponos našeg grada”, „Mesto koje volim”, „Bitka za porodilišta” itd. – samo su neki od projekata kompanija povezanih sa lokalnom zajednicom. Prepoznavanje potreba i problema lokalne zajednice, pored toga što čini jednu kompaniju društveno odgovornom, dovodi i do pozitivnog ponašanja stanovništva i stava o samoj kompaniji. Umesto zagađivači, vrlo lako i povoljno možete postati najbolji prijatelji grada, o čijem poslovanju će se kovati legende.

Nagradu za društveno odgovorno poslovanje trebalo bi dodeliti kompanijama koje u srži svog poslovanja imaju utkan bona fidei – veru u dobronamerno – ka svim stavkama društveno odgovornog poslovanja. Iako dobrovoljno, odgovorno poslovanje je danas i očekivano. Nije dovoljno to što ste posadili nekoliko stabljika drveća u susednom vrtiću, računa se i kako se ponašate prema zaposlenima, koliko ste ravnopravni ka partnerima i koliko mislite o svom najbližem okruženju. Džaba nam nagrada Evropske unije ako se tužimo sa prvim komšijom. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Andrea Ranković