Biti osiguran znači biti miran
Edukacija i razvoj kulture osiguranja su najznačajniji procesi na putu razvoja osiguranja u Srbiji. Suština je da građanima treba objasniti da ostati neosiguran znači veći rizik od mogućih problema i materijalnih gubitaka, ističe Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.
„Kod nas, ljudi uglavnom očekuju da im država obezbedi materijalnu sigurnost, bilo da govorimo o penziji od koje može pristojno da se živi, bilo da je reč o sigurnosti imovine, npr. useva, što je ovih dana aktuelno. Upravo zato, konstantnom edukacijom i stimulativnim merama, građane treba motivisati na veću štednju i tako obezbediti brži razvoj životnog osiguranja, što će biti državi ’vraćeno’ kroz finansiranje razvoja infrastrukture.“
Kako navodi Jovanović, s druge strane, nigde u svetu država ne nadoknađuje troškove na primer uništenih useva. „Jedno je pružiti pomoć ljudima u nevolji, a drugo nadoknaditi štetu. To rade osiguravajuća društva. Ali, da bi neko osigurao imovinu ili kupio polisu životnog osiguranja, treba mu objasniti da su time njegova imovina, letina ili uloženi novac sigurni. Osiguravajuća društva tu moraju da imaju vodeću ulogu, uz podršku medija. To je zadatak svih nas.“ Imajući ovo u vidu, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije kaže da ova institucija planira uskoro da pokrene sveobuhvatnu kampanju kroz koju će građanima različitog uzrasta objasniti da kupovina polise nije trošak i da biti osiguran znači biti miran.
Čak i posle razornih poplava koje su pogodile Srbiju pre dve godine, nije se povećao broj osiguranih domaćnistava. Zašto je situacija takva?
– Na žalost, u pravu ste da se broj osiguranih domaćinstava nije povećao. Ukupna šteta posle majskih poplava 2014. godine iznosila je oko 1,5 milijardi evra, a samo dva odsto građana nadoknadilo je štetu iz polise osiguranja. Sve ostalo platili su država ili građani iz svog džepa. Ali, situacija ni danas nije bolja. Pouke nisu izvučene, a građani i dalje ne osiguravaju imovinu od posledica vremenskih nepogoda. Osnovni razlog tome su nedostatak svesti građana o značaju i prednosti osiguranja i teška materijalna situacija. Međutim, neke računice pokazuju da osiguranje od poplava i nije prevelik udar na kućni budžet, jer prosečna cena polise osiguranja kojom bi se stan ili kuća zaštitile od poplava ili drugih elementarnih nepogoda iznosi oko jedan evro po kvadratu za godinu dana. Složićete se da to nije mnogo, s obzirom na to da šteta od poplava može da bude ogromna, a da statistika kaže i da broj prirodnih katastrofa i visina štete koju one nanose u svetu konstantno raste.
Iako je tokom prošle godine zabeležen rast životnog osiguranja, da li je loš standard jedini uzrok relativno malom broju ugovora o osiguranju života kod nas?
– Činjenica je da premija životnog osiguranja u Srbiji raste iz godinu u godinu. Ali, po premiji po glavi stanovnika smo među poslednjima u Evropi. Trenutno, učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji je 24 odsto, ali je u državama Evropske unije i iznad 50 odsto. Međutim, godišnji rast koji pominjemo ne sme da nas zavara, jer smo pre deset godina krenuli sa deset puta manjim procentom. Nizak životni standard i nelikvidnost privrede su godinama najveći problemi osiguravača u Srbiji. Dalji razvoj celog sektora osiguranja, posebno životnog, usporavaju i nedostatak kulture osiguravanja odnosno već pomenuto neprepoznavanje koristi osiguranja. Kod nas se i dalje osigurava samo ono što se mora. Smatram da bi osiguravači, sa jedne strane, trebalo više da se angažuju na polju edukacije građana, budućih korisnika usluga. Treba objasniti da osiguranje nije trošak, već da polisa ’kupuje’ miran san, odnosno da je to investicija, ako govorimo o životnom osiguranju. Sa druge strane, država mora više da se uključi u razvoj osiguranja. Životno osiguranje je na razvijenim evropskim tržištima ekspanziju doživelo uz pomoć države. Kod nas bi značajniji rast u tom delu bio moguć uz poreske olakšice koje bi država dala građanima, poput olakšica koje već postoje kod dobrovoljnih penzijskih fondova.
Još uvek se ističe nedostatak svesti o značaju osiguranja. Šta je neophodno da se preduzme kako bi se situacija promenila?
– Pored svega što sam pomenuo, trebalo bi i proširiti listu obaveznih osiguranja. Time bi bio rešen problem osiguranja imovine. Primera radi, ako bi polisa osiguranja od elementarnih nepogoda bila obavezna, kao što je obavezno osiguranje od autoodgovornosti, svi bi morali da je kupe – i građani koji su ugroženi od poplava i oni čiju imovinu ugrožavaju požari, zemljotresi ili druge nepogode. Cena takve polise bila bi značajno niža, jer bi svi morali da je kupe, pa bi samim tim bila dostupna svima. Time bi rizik od štetnih posledica elementarne nepogode po građane i privredu bio manji, država više ne bi morala sama da finansira saniranje šteta, a osiguravajuća društva bi deo prikupljene premije ulagala u preventivne projekte. Slične mere dale su pozitivne rezultate u Rumuniji posle poplava ili u Turskoj posle zemljotresa.
Kako vidite razvoj tržišta osiguranja u Srbiji?
– Mislim da možemo da kažemo da naše tržište konstantno raste, ali nedovoljno brzo. Već godinama pričamo o velikom potencijalu srpskog tržišta, ali i dalje zaostajemo za razvijenim i državama u regionu. Osnovna karakteristika našeg tržišta je loša struktura – malo učešće životnog osiguranja u poređenju sa neživotnim, kao i visoko učešće obaveznog osiguranja
u segmentu neživotnih osiguranja. Ipak, očekujem razvoj tržišta u narednim godinama, kako se budemo približavali Evropskoj uniji. Novi Zakon o osiguranju nas približava razvijenim tržištima, u regulatornom smislu. Međutim, neće tržište automatski početi da se razvija zato što imamo moderan Zakon. Potrebni su i drugi elementi koji nam, u ovom trenutku, nedostaju, a koje smo pomenuli. Ukoliko ispunimo sve što je potrebno, tržište će rasti. Lično, očekujem da ćemo najveći porast imati u segmentu životnog osiguranja. Ali, da ne bismo i za nekoliko godina
pričali da nam je tržište osiguranja perspektivno, potrebno je da svi pomalo utičemo na njegov razvoj. Država smanjenjem administracije i nepotrebnih troškova i proširivanjem liste obaveznih polisa, a osiguravači podizanjem svesti kod građana o značaju osiguranja i proširivanjem palete proizvoda osiguranja.