Bioskop Balkan – novi kulturni i umetnički centar Beograda

Da je neko pre samo godinu pomislio da će Bioskop Balkan postati prostor za savremenu umetnost i kulturu, da će imati na raspolaganju tim arhitekata, tehničara i dizajnera, kao i da će biti finansijski i programski potpuno nezavistan i samostalan – to bi delovalo kao hrabra ideja grupe zanesenjaka. Danas taj i takav prostor postoji i čini se kao da je nečiji san zaživeo. O tome smo za BIZLife portal razgovarali sa Ksenijom Samardžijom, direktorkom Fondacije Saša Marčeta.

Fondacija Saša Marčeta osnovana je 2017. godine sa ciljem da podržava savremenu umetnost i kulturu. Kako ste zadovoljni dosadašnjim radom?

Od osnivanja, tim Fondacije vredno radi na realizaciji brojnih projekata. Jako smo zadovoljni uslovima koji smo stvorili, kao i samim programom koji je iz meseca u mesec sve bogatiji. Okosnicu našeg rada čini sloboda, podrška i poverenje koje dobijamo od strane osnivača – formiran je istinski dream team sastavljen od istoričara umetnosti, a angažuje i stručnjake iz različitih oblasti.

Fondacija je pokrenula i projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan, jednog od najstarijih i najznačajnih prostora u srpskoj prestonici za koje se vezuje kultura, film, umetnost… Kako napreduje taj projekat?

Projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan je bez sumnje obeležio rad Fondacije Saša Marčeta. Kao takav, u poslednjih godinu dana postao je katalizator ideja i mogućnosti i neka vrsta materijalizacije naših ciljeva tako što je preuzeo ulogu svojevrsnog centra za razvoj savremene scene kroz jedan novi format i narativ.

Da je neko pre samo godinu pomislio da će Bioskop Balkan postati prostor za savremenu umetnost i kulturu, da će imati na raspolaganju tim arhitekata, tehničara i dizajnera, kao i da će biti finansijski i programski potpuno nezavistan i samostalan – to bi delovalo kao hrabra ideja grupe zanesenjaka. Danas taj i takav prostor postoji i čini se kao da je nečiji san zaživeo.

Fondacija Saša Marčeta i Bioskop Balkan imaju zajedničkog vlasnika, ujedno i osnivača Fondacije koja je oživela ovaj prostor, tako da su organizaciono i suštinski povezani. Imamo jedinstvene uslove u kojima se sredstva ostvarena kroz privatni kapital MaxBet grupacije investiraju direktno u rad Fondacije, umetničke programe i rekonstrukciju Bioskopa Balkan. Reaktivacija Bioskopa Balkan značajan je primer privatne inicijative i sposobnosti da se u jedan istorijski prostor pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji ima veliku emotivnu vrednost u našoj kolektivnoj svesti, vrati život.  

Može se reći da vi negujete malo drugačiji pristup jer se kroz proces rekonstrukcije i postepene adaptacije Bioskopa Balkan prilagođavalo potrebama izlaganja. Kako se u praksi pokazao taj pristup i kako će funkcionisati kada prostor bude završen?

Zgrada pripada nasleđu generacija koje su stvarale urbani izgled prestonice tokom druge polovine 19 veka. Objekat je u derutnom stanju i bilo je neophodno isplanirati kompletnu rekonstrukciju i adaptaciju. Nakon završenih radova na uređenju fasade, fokus je trenutno na dekoraciji u unutrašnjosti. Trenutno se planira zamena prozora kako bi se prostor vremenom, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika, prilagodio potrebama izlaganja, predavanja, bioskopskih projekcija, koncerata i različitih aktivnosti. Cilj je stvaranje multifunkcionalnog prostora koji je zadržao svoju arhitektonsku i istorijsku vrednost.

Koje biste projekte Fondacije izdvojili kao najznačajnije?

Volela bih da izdvojim izložbu Staying here with you – moving koja je u Beograd dovela brojna umetnička imena iz Švajcarske (Dieter Meier, Katja Schenker, Yan Duyvendak, Les Reines Prochaines itd.). U zajedničkoj postavci sa umetnicima iz Srbije i regiona, uz podršku ambasade Švajcarske i Pro Helvetie značajno je pomerila granice kao i organizacione mogućnosti Fondacije, kao jedan od naših prvih projekata ovog obima. Brojni performansi, radionice, situacije, koncerti su se mesec dana smenjivali u Bioskopu Balkan otvarajući teme zajedništva, migracija, društvenih i socijanih promena u okruženja i navika koje poznajemo. U aktelnost tema i radova koje smo predstavili beogradskoj publici, uverili smo se nekoliko meseci kasnije, tokom trajanja vanrednog stanja, kada su se vojnički kreveti, slobodno kretanje, virtualno izmeštanje, stanje hibernacije i izolacije pretvorili u naslućenu realnost.

U martu prošle godine, ArtMart festival performansa je u tri dana predstavio 15 umetnika uz neverovatnu energiju i harmoniju sa samim prostorom nekadašnjeg bioskopa.

Kao značajan događaj možemo da najavimo izložbu koju dugo očekujemo i kojoj se posebno radujem, Hvala Raši Todosijeviću – zahvalna Srbija planirana za 20. jun. Postavka prati radove nastajale u periodu od kraja sedamdesetih do recentnih radova, akvarela iz 2019. godine. Za nas je ova izložba posebno važna zato što se realizuje u specifičnom trenutku i okolnostima. 

Kako kultura nije profitna delatnost, na koji način vidite ulogu biznisa i kompanija u Srbiji u podržavanje i razvijanje umetnosti i projekata koji su veoma važni ali ne i profitabilni?

Umetnost u sredinama u kojima se prepoznaju njeni potencijali jeste profitabilna. Oblast kulture ima svoje ministarstvo, resurse, značajan broj institucija, profesionalaca i organizacija koje mogu da kreiraju pozitivne okolnosti.

Turističke destinacije danas se primarno prepoznaju po kulturnim sadržajima. Muzeji su mesta hodočašća i to svedoči sve veći broj investicija u muzejske komplekse i fondacije koji podržavaju ekonomski rast zajednice u kojoj se razvijaju. Naši uslovi su složeni i specifični ali se i koriguju u poslednjih nekoliko godina. Tranzicija iz zatvorenog, strogo institucionalno organizovanog sistema koji je atrofirao ka otvorenijim, drugačijim praksama privatno-javnog uvezivanja nudi mogućnosti korekcije i usavršavanja iskustava.

U tom smislu Fondacija Saša Marčeta doprinosi uspostavljanju odnosa između državnih institucija i privatnih galerija kao neka vrsta prelaza koja ublažava razlike i tenzije i uspostavlja nove mogućnosti. Raspolažemo značajnim prostornim kapacitetom, sopstvenim izvorom finansiranja i imamo formiran tim i stručni savet koji utiču na proces odlučivanja i programsko definisanje.  

Možemo da kažemo da je cilj Fondacije Saša Marčeta da sopstvenim sredstvima i resursima doprinosi i razvija uslove za podršku savremenoj sceni. Koga biste voleli da vidite kao partnere i podršku u tome?

Želimo da promovišemo kreativnost, da razvijamo bolje uslove saradnje, izlagačke i tehničke mogućnosti, produkciju i da kvalitetom programa afirmišemo lokalne umetnike, ali i da kroz partnersku saradnju sa kustosima i podršku institucija omogućimo razmenu i pojavljivanje međunarodno afirmisanih umetnika. Mogućnosti koje imamo i programska nezavisnost deluju na sve nas u timu i motivišu nas da donosimo odluke u najboljem interesu, sa konačnom namerom da se stvaraju vrednosti i pozitivno okruženje. Radujemo i najavljujemo izložbe Aleksandra Denića, filmski festival Beldocs, letnji muzički program itd.

Izvor: BIZLife

Foto: Fondacija Saša Marčeta