Arapi upropastili Karađorđevo?

Vlada Srbije neće da objavi koliko je kompanija Al Ravafed (Al Rawafed), s kojom je Srbija 2014. osnovala zajedničko preduzeće, uplatila novca u budžet na ime zakupa 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove Morović – pogona u Karađorđevu, navodi Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

„Firma iz UAE je za zakup ovih njiva u 2015. godini platila svega 60 evra po hektaru, mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi pogon Karađorđevo, oko 350 evra. Za Srbiju, to je čist gubitak od oko milion evra, i to samo na jednom imanju koje je dospelo u ruke arapske kompanije“, naveo je VOICE.

Taj istraživački novinarski centar je ocenio i da zajednička kompanija Al Ravafed Srbija „kao da je u zemlju propala“. „Nigde se ne vidi, nema sajt, ne postoji nijedan broj telefona, a vrata kancelarije u Bulevaru Mihajla Pupina broj 6 u Beogradu su zaključana“, naveo je VOICE.

Oni su dodali da je o toj problematici iz Ministarstva odbrane Srbije stigao „veoma štur, nepotpun i nejasan odgovor“ iz kojeg se ne vidi po kojoj ceni je zemljište izdato i koliko se u budžet Srbije slilo novca od tog zakupa.

VOICE je naveo da na sajtu Vlade i Skupštine više nema ugovora o zajedničkom ulaganju, kao ni međudržavnog sporazuma koji je navodno zaključen između Vlade Srbije i kompanije Al Dahra, koja je tada, na papiru, bila partner Srbiji u tim, kako VOICE navodi, protivustavnim i protivzakonitim radnjama.

„Ove godine ogromne table zemljišta u Karađorđevu bile su donedavno neobrađene i zapuštene, maltene do kraja aprila je korov bio na njima. Uređene su kada su prošli rokovi setve, tek pred 1. maj, kada je, po rečima meštana, dolazio premijer Aleksandar Vučić“, navedeno je u tekstu.

Poljoprivrednici su kazali da su prinosi prošle godine bili katastrofalni i dodali da su paori ubirali tri tone soje po hektaru, a na „arapskim“ njivama prinosi su bili jedva 700 kilograma po hektaru.

Premijer Vučić je 2014. godine obećao da će, uz savremeni način obrade, prinosi na tim oranicama biti četiri do pet i po puta veći od uobičajenih. „Ko stvarno raspolaže ovim zemljištem – pitanje je od suštinskog značaja ukoliko postoji pravna država“, naveo je VOICE.