Nešto opasnije i od Bermudskog trougla: Od ovog dela sveta moreplovci ZAZIRU

Nekada rezervat za istraživače i ajkule, danas je zastrašujući izazov za sve veći broj putnika na Antarktik. To je voda koja uliva strah, ali i inspiriše mornare.

Skoro 1.000 kilometara otvorenog mora i neki od najtežih uslova na planeti sa jednako negostoljubivom zemljom snega i leda koja vas čeka na kraju. Reč je, naravno, o prolazu Drejk (Drake), koji povezuje južni vrh južnoameričkog kontinenta sa najsevernijom tačkom Antarktičkog poluostrva, piše CNN, za čije prelaženje je potrebno i do 48 sati.

Za mnoge je mogućnost da se pohvale da su preživeli „Drejkovu drhtavicu” deo privlačnosti odlaska na „beli kontinent”. Ali šta uzrokuje ove „potrese“, koji mogu da vide kako talasi visoki skoro 15 metara udaraju o brodove?

Ispostavilo se da je za okeanografe Drejk fascinantno mesto zbog onoga što se dešava ispod površine te vode. A za kapetane brodova, to je izazov kojem treba pristupiti sa zdravom dozom straha, prenosi Poslovni dnevnik.

Sa širinom od 1.000 kilometara i dubinom do 6 kilometara, Drejk je ogromna vodena površina. Antarktičko poluostrvo, koje posećuju i turisti, čak i nije pravi Antarktik.

To je usko poluostrvo, koje skreće na sever od ogromnog kontinenta Antarktika i dopire do južnog vrha Južne Amerike – te su usmerena jedno prema drugom, pomalo kao tektonska verzija Mikelanđelovog „Stvaranja Adama“ u Sikstinskoj kapeli.

To stvara efekt tačke uklještenja, s vodom koja se stisne između dveju kopnenih masa – okean nadire kroz jaz između kontinenata. “To je jedino mesto na svetu gde ti vetrovi mogu gurati cijeli svijet bez udaranja u kopno – a kopno obično prigušuje oluje”, kaže okeanograf Alexander Brearley, šef odeljenja za otvorene okeane pri Britanskom antarktičkom istraživanju.

Okean, oluja, vetar, Antarktik (Freepik)

“Vrišteće šezdesete”

Vetrovi obično duvaju od zapada prema istoku, kaže – a geografske širine od 40 do 60 poznate su po jakim vetrovima. Otuda i njihovi nadimci “urlajuće četrdesete”, “besne pedesete” i “vrišteće šezdesete” (Antarktika službeno počinje na 60 stepeni).

Ali vetrove usporava kopnena masa – zbog čega atlantske oluje imaju tendenciju da udaraju u Irsku i Ujedinjeno Kraljevstvo, a zatim oslabe dok nastavljaju istočno prema Evropi.

Drejkov prolaz (Wikipedia)

Tu je i brzina kojom voda protiče. Drejk je deo najobimnije okeanske struje na svetu, sa do 1.500 miliona kubnih metara koji teče u sekundi. Stisnuta u uski prolaz, struja se povećava, putujući od zapada prema istoku. Brearley kaže da je na površini ta struja manje primetna – samo nekoliko čvorova – tako da je na brodu zapravo nećete osetiti. “Ali to znači da ćete putovati malo sporije”, kaže.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Unsplash/Wikipedia