Fakturisanje straha
Piše: Slađana Pavić, psihoterapeut
Strah je sastavni deo života i, iako je to neprijatna emocija, ona je često i korisna – omogućava nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i priprema nas za brzu reakciju: „Bori se ili beži!” Svrha straha je da preživimo. Kada nas nešto uplaši (npr. lopov u kući usred noći), aktivira se deo u našem mozgu koji se zove amigdala i ima ulogu u donošenju odluka, reakciji. Strah se aktivira kada postoji pretnja za naš život, našu sigurnost, naše samopoštovanje…
Povremeno osećanje straha i anksioznosti (strepnja, teskoba) kao reakcije na različite situacije – kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično – normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Strah je problem kad je disfunkcionalan. Kada je anksioznost osobe toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka (nezdrava) anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji je potrebno lečiti.
Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasta, a procenjuje se da 30 odsto osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života.
Kako prepoznati anksioznost?
Anksioznost se najčešće opisuje kao nedefinisan strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha, koji se, uglavnom, odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno osećaj da će se nešto loše desiti. Zato se ona često naziva i „slobodnolebdeći strah”. Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, tj. kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha ili izvor postoji, ali je anksiozna reakcija intenzivnija i učestalija u odnosu na ono što je uobičajeno (npr. strah od smrdibube – možda nije prijatno kad sleti na vas, ali vas, svakako, ne može pojesti, a nekada ljudi reaguju vriskom, nekontrolisanim kretnjama tela i ruku i sl.).
Uglavnom se u početku javljaju somatski simptomi, poput knedle u grlu, drhtanja (unutrašnjeg i spoljašnjeg), ubrzanog disanja, problema sa varenjem, nervoznih creva. Vrlo je često praćeno poremećajima spavanja (problem sa uspavljivanjem, plitak san, rano buđenje, nesanica) i seksualnim problemima (nemogućnost doživljavanja orgazma, prerana ejakulacija, erektilna disfunkcija).
Simptomi anksioznosti:
osećaj nervoze, nemira i tenzije
doživljaj nadolazeće opasnosti
osećaj slabosti i umora
teškoće u koncentraciji
nemogućnost kontrole brige
izbegavanje određenih mesta i situacija
doživljaj krivice
doživljaj neadekvatnosti
Anksiozni poremećaji mogu dovesti do toga da ljudi pokušaju da izbegnu situacije koje izazivaju ili pogoršavaju njihove simptome. To može uticati na učinak na poslu, školski uspeh i lične odnose, s obzirom na to da se manifestuje izbegavanjem raznih socijalnih druženja, putovanja do svakodnevnih situacija i životnih potreba.
Postavlja se pitanje kako to da anksioznost dugo opstaje uprkos slaboj utemeljenosti u realnosti. Setite se priče o slepom crevu – i održavanje anksioznosti ima neku funkciju za svog domaćina. Evo primera: Ana (29 godina) zaposlila se u kompaniji još kao student na poslovima fakturisanja. Za sebe kaže da je efikasna, pedantna i da nije bilo primedbi na njen rad. U međuvremenu je završila Ekonomski fakultet. Kompanija se širila i otvarale su se nove pozicije za koje je smatrala da bi mogla da ih obavlja, ali joj nisu nuđene – napredovale su druge kolege ili su dovođeni novi ljudi. Kad god bi nameravala da sa menedžerom razgovara o unapređenju, počinjalo bi stezanje u grlu, ubrzan rad srca, znojenje dlanova… Iako je imala unapred spremljen tekst kojim bi argumentovala svoju kompetentnost za napredovanje, nije mogla da ga izgovori i tako je u više navrata odustajala. To je i bio razlog započinjanja psihoterapije.
Dakle, pitanje je zašto se aktivira strah. Strah se aktivira kada postoji pretnja – u ovom slučaju pretnja bi bila usmerena na njeno samopoštovanje. Razgovorima smo došle do toga da bi odbijanje, procena njenih kompetencija neadekvatnim i sl. za nju bili toliko teški da je anksioznost imala zaštitnu ulogu. U emotivnom računovodstvu naše fakturistkinje lakše je podneti parališući strah nego povredu njenog samopoštovanja. Ipak, na taj način mozak je smislio strategiju da zaštiti sebe od potencijalno neprijatnog razgovora, ali dugoročno održava problem nezadovoljstva, nesigurnosti i plaća prilično visoku cenu.
Šta se dešava u telu kada smo anksiozni:
lupanje srca
napetost mišića
znojenje
kratak dah
vlažni i hladni dlanovi
pritisak u glavi
doživljaj gušenja
bol u grudima
Rešavanje problema anksioznosti ne znači da osoba neće osećati zabrinutost povremeno. Osoba koja oseća anksioznost imaće i kvalitativno i kvantitativno drugačije misli i tendencije ka ponašanju od osobe koja je osetila zdravu i funkcionalnu zabrinutost zbog mogućnosti da se nešto loše dogodi. Kada je pojedinac preplavljen anksioznošću, on će precenjivati moguću opasnost (katastrofiziraće zbog potencijalnog lošeg događaja, koji u realnosti i ne mora da se obistini), potcenjivaće mogućnost da se izbori sa opasnošću ukoliko se ona zaista i dogodi.
Od načina na koji definišemo opaženu pretnju zavisiće način na koji ćemo izaći sa njom na kraj. Ukoliko katastrofiziramo, precenjujemo teškoće, verujemo da su užasne i nepodnošljive, logično je da ćemo se povlačiti pred pretnjama i osećati se anksiozno. Ukoliko, s druge strane, odbacimo svoj mehanizam održavanja anksioznosti, zastanemo, razmislimo o mogućnostima, šanse su da će zdrava i normalna zabrinutost rezultirati pozitivnim ishodom, koji će biti rezultat naše trezvenosti i usklađenosti sa uslovima života.
Izvor: BIZLife Magazin
