Alarmantno: Najveća žitnica u BiH ostala bez 10.000 poljoprivrednika
Sela Semberije, koja predstavljaju najveću žitnicu u Bosni i Hercegovini, uskoro bi mogla ostati pusta.
Zbog loših prilika u proteklih sedam godina od posla je odustao okvirno deset hiljada osoba, a ono malo što ih radi već je smanjilo zasejane parcele, a uz to i rasprodaju stočna grla.
„Zbog silnih problema koji su nas zadesili ove, ali i ranijih godina, brojni proizvođači odustaju od proizvodnje, već su počeli rasprodavati i stočna grla. Naša država će se uskoro naći u velikom problemu, jer mi imamo veliku potražnju za mesom, a njega neće sigurno biti. Dovedeni smo do katastrofalne situacije, a sela Semberije ostaju pusta“, kaže za Klix.ba Savo Bakajlić, predsednik Udruženja poljoprivednika Semberije.
Tamošnji poljoprivrednici prstom upiru u nadležne sa svih nivoa vlasti koju su, kako tvrde, svojim politikama omogućili prekomeran uvoz svih proizvoda u BiH. To sada, poručuju, dolazi na najveću naplatu.
„Dugi niz godina pričamo o problemima koji nas izjedaju, ali nadležni nisu preduzeli nijednu adekvatnu meru kojom bi zaštitili domaću proizvodnju. Ona je davno trebalo da bude u prvom planu, ali za tim se nije marilo. Nadležni nisu razmišljali o seljaku, odnosno proizvođaču i sasvim je normalno da imamo probleme“, nastavlja Bakajlić koji je i član Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika BiH.
Rezimirajući ovu godinu, Bakajlić navodi da su poljoprivrednici znatno više uložili od onoga što su na kraju dobili. Tražili su proglašenje vanredne situacije zbog suše i enormnog povećanja cena repromaterijala, ali im nadležni nisu udovoljili.
„Poljoprivredni proizvođač ne može izdržati na način da litru mleka prodaje po 80 feninga, a da ono košta tri marke u prodavnici. Ovo nema nigde na svetu“, dodaje Bakajlić.
Nekada je hiljadu maraka nešto značilo
U selima Semberije 2015. godine egzistiralo je nešto više od 12 hiljada poljoprivrednih proizvođača, dok ih je danas ostalo svega dve i po hiljade.
„Dakle, kod nas je deset hiljada proizvođača potonulo, jednostavno je nestalo. A šta i kako dalje je veoma teško pitanje, nadležni sada pokušavaju povećanjem novca staviti nas na veći nivo. Ali, to je džaba jer veće podsticaje poješće dalja inflacija. Nekada je hiljadu maraka bila dobra para za nas, ali je ona sada postala ništa, shodno svim cenama“, smatra Bakajlić.
Kao mera koja bi mogla dati veće i konkretnije rezultate za poljoprivrednike je uvođenje takozvanog plavog dizela, o kojem se duži vremenski period priča, ali nadležne politike se ka tome nisu okrenule.
Reč je o dokazanoj meri kojom se stimuliše razvoj poljoprivrede, jer je plavi dizel oslobođen svih akciza i carina.
Izvor: Klix
Foto: Pixabay, BIZLife
