Koliko se `ugrađuju` beogradski kafići?
Beogradski kafići ostvaruju astronomsku proviziju na svojim artiklima iz menija, poput kafa, piva ili sokova, čije nabavne cene podignu i do 10 puta pre nego ih serviraju gostima.
Šolja espresa koja u kafićima košta oko 150 dinara, u stvari košta deset puta manje. I to nije sve, vlasnici kafića za čaj uzimaju 22 puta više nego što ga plaćaju u nabavci, a realna cena krigle točenog piva koju vi plaćate od 190 do 250 dinara svega je 52 dinara, pišu 24sata.
Taj list je istražio koliko se restorani i kafići ugrađuju u cene pića i došao do zapanjujućih rezultata.
Iako na jednoj šolji čaja vlasnici kafića imaju zaradu od 2.200 odsto, najveću zaradu ne ostvaruju na ovom napitku nego na espresu, jer je upravo to piće koje najčešće naručujemo, a cena mu je 10 puta veća od realne.
Veliki novac uzimaju nam i na flašici vode, čašici vinjaka i rakije. Sokovi i ledeni čaj su šest puta skuplji od nabavne cene, vino tri i po puta, a flaša piva od 0,3 za koju nam bezobrazno traže 170 dinara, njih košta tričavih 35.
Vlasnici kafića visoke cene pravdaju visokim troškovima, ali gostima je to slaba uteha.
