Hranu `kvari` loša kontrola, a ne propisi

Iako se naši propisi ne razlikuju od evropskih, u praksi postoji mnogo problema sa ispravnošću hrane, usled teškoća u primeni propisa i pouzdanoj kontroli kvaliteta.

Posle aflatoksina u mleku, a nedavno i toksične plesni u štrudlama Žitoprerade, gde su te koncentracije čak desetostruko povišene u odnosu na dozvoljene u EU, građani strepe, jer o otrovima u hrani potrošači saznaju poslednji.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže za Novosti da „sa stanovišta propisa i regulative, nema razlike između Srbije i Evropske unije“.

Sa stanovišta primene u praksi i društvene odgovornosti, verovatno da postoje proizvođači koji tehnološki zaostaju za evropskim, naglašava Ševarlić.

Proizvođači u EU nisu imuni na propuste u primeni standarda, posebno kada se to organizovano radi i „šeta“ dokumentacija kroz više zemalja između proizvođača i potrošača.

Primedbe iz EU dvostruko nas obavezuju, prvo da državni organi pod hitno sprovedu kontrolu tih proizvoda radi bezbednosti naših potrošača i drugo, da se tim proizvođačima ukinu beneficije i subvencije zbog rušenja ugleda srpskog tržišta hrane na međunarodnom nivou, kao opomena drugima.

Naša zemlja nema sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u slučaju stavljanja u promet neispravnih proizvoda.

Profesor za tržište i marketing Branislav Vlahović kaže da se proizvodi iz EU vraćaju Srbiji, jer se ne rade kvalitetne analize. To je generalno problem, naročito u malim firmama, gde su slabe laboratorije i slabo prate kvalitet.

Posebno pitanje je kako inspekcijske službe rade svoj posao i kako je moguće da se takvi proizvodi nude našim potrošačima, dodaje Vlahović.

Sistemski je napravljen problem, jer je po novim propisima za kvalitet i bezbednost proizvoda odgovoran sam proizvođač. A, činjenica je da velike laboratorije u velikim kompanijama neće napraviti takve propuste.