Stečajem protiv stečaja
Prezaduženost i nemogućnost namirenja troškova poslovanja, mnoga preduzeća dovodi do blokade računa koja kod nemalog broja završava bankrotstvom, usled čega sve više preduzeća u Srbiji pokušava da iz dugova izađe kroz unapred pripremljen plan reorganizacije.
Tek nekolicina preduzeća pokušava da se iz finansijskog vrtloga izvuče kroz reorganizaciju, koja ne mora nužno uvek da bude vezana za stečajni postupak, već o njega može samo da se „očeše“.
U tom slučaju, reč je o takozvanom „unapred pripremljenom planu reorganizacije“, popularnom UPPR, koji sudu podnosi sama firma-dužnik, i to istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka.
U njemu se tačno definiše na koji način i kojom brzinom će dužnik namirivati svoje dugove. O usvajanju UPPR glasaju poverioci, na ročištu koji određuje stečajni sudija u takozvanom prethodnom stečajnom postupku, koji može da traje maksimalno 60 dana.
Ako se UPPR na tom ročištu usvoji, sudija istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje UPPR i obustavlja stečaj.
Posle toga, taj plan postaje izvršna isprava i smatra se, praktično, ugovorom za izmirivanje poverilaca. Naravno, pre nego što dužnik i pomisli da priprema plan reorganizacije, trebalo bi da „izlobira“ kod poverilaca njihovu saglasnost.
Podatke o unapred pripremljenim planovima reorganizacije nemamo, jer nam sud ne šalje pravosnažna rešenja o usvajanju planova, niti je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika zadužena da ih prati, objašnjava za Novosti Ivana Matić, direktor Agencije.
