Olakšajte rad malim firmama
Posle javnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 735.000 ljudi, i velikih privatnih kompanija, u kojima radi oko 433.000 građana, najznačajniji poslodavci u Srbiji su vlasnici malih firmi, onih koje na platnom spisku imaju manje od deset zaposlenih, pišu Novosti.
U većini razvijenih evropskih država ove, uglavnom porodične manufakture, motori su razvoja privrede. I kod nas bi to možda mogle da postanu, ali su danas, kažu stručnjaci, one više borci sa vetrenjačama i entuzijasti koji se bore da uz minimum uloženih sredstava ostvare profit samo da prežive. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, skoro svaka druga mala firma ugasi se u prve tri godine rada.
Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca, napominje da je osnovni problem mikro preduzeća mali osnivački kapital, jer se ovakve firme osnivaju sa 2.000 do 3.000 evra ušteđevine.
„U boljim slučajevima je to oko 5.000 evra, dok svaki deseti uloži više od 10.000 evra,“ napominje Rajić. „Ovakve firme nemaju neke značajnije olakšice i plaćaju poreze i doprinose na zarade po istim stopama doprinosa kao i oni koji su već zauzeli svoje mesto na tržištu. Prolaze kroz čitav niz birokratskih procedura u poslovanju koje odnose i novac i vreme, suočavaju se sa brojnim problemima i pokušavaju da nekako opstanu. Njihova prednost je što imaju mali broj zaposlenih i lakše mogu da kontrolišu troškove. Takođe, lakše se mogu preorijentisati sa jednog tipa usluga na drugi ili sa jednog proizvoda na drugi ukoliko vide da ono što su prvo počeli da proizvode ili nude kao uslugu ne ide, odnosno da se ne prodaje dovoljno.“
Rajić smatra da politika razvoja mikro preduzeća mora da se promeni. To znači da početnici moraju imati određene olakšice u prve dve godine rada, u vidu manjeg opterećenja zarada i manjih taksi i naknada koje naplaćuju lokalne samouprave.
Birokratske obaveze prosečnom preduzentiku u Srbiji oduzmu skoro 45 odsto aktivnog vremena u toku nedelje, tvrdi Rajić.
„Umesto da se trudi da svoju firmu vodi uspešno, on obigrava razne šaltere državnih institucija, nateže se sa inspekcijama, skuplja različite papire, nosi potvrde, svaki drugi dan se obraća knjigovođi i pokušava da reši birokratske zavrzlame. Država mora da bude servis upravo mikro, malim i srednjim preduzećima i da im omogući jednostavan rad, uz što manje troškova,“ kaže Rajić za Novosti.
