Uputstvo, ali ne na srpskom
Svaki kupac bi uz račun za televizor, telefon ili veš-mašinu u našim trgovinama trebalo da dobije i prevod, pošto roba koja se kod nas prodaje, od tehničke do kućne hemije, uglavnom nema uputstva za upotrebu na srpskom, već u najboljem slučaju na engleskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku.
Iako je obaveza uvoznika da na svaki proizvod nalepi deklaraciju, na rafove nam stižu artikli koji ne samo da nemaju potpune podatke, ispisani su sitnim slovima i jedva čitljivi, već ima mnogo onih koji uopšte nemaju prevedene ni osnovne informacije o proizvodu.
Najviše muke potrošačima predstavljaju stručna uputstva na engleskom ili nemačkom, pri kupovini bele tehnike ili televizora. Mnogo je lakše kada postoji objašnjenje na hrvatskom ili bosanskom, ali su time narušena prava potrošača, jer ne bi trebalo da budu dovedeni u situaciju da nagađaju šta neki termin iz ovih jezika znači.
Prema slovu zakona, tehničko uputstvo, uputstvo za upotrebu i deklaracija moraju da budu u pismenoj formi i na srpskom jeziku, jer potrošač ima pravo da na razumljiv način bude informisan o svojstvima proizvoda koje kupuje, Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača. – Naročito o sastavu, higijenskoj ispravnosti, kvalitetu, ceni, načinu korišćenja i održavanja proizvoda i opasnostima do kojih može da dođe prilikom nepravilne upotrebe.
Da uvoznici i trgovci ne poštuju propise, svedoče i podaci tržišne inspekcije, da je u prvoj polovini godine van prometa stavljeno 6.439 komada raznih proizvoda. U udruženjima potrošača, međutim, smatraju da je ovaj broj „uhvaćenih na delu“, samo kap u moru, u odnosu na one koji ne poštuju zakon.
Od početka godine zbog raznih nepravilnosti u deklarisanju u Srbiji je van prometa stavljena roba u vrednosti od oko 23 miliona dinara.
