Dileme oko strukture ušteda

Plan Vlade o uštedi 37 milijardi dinara, i to najviše na troškovima ministarstava, stručna javnost pozdravlja, ali ocenjuje da sama struktura ušteda nije dobra, jer nema uticaja na privredni rast.

Ako se ispostavi da su tolike uštede po ministarstvima moguće, zašto one nisu predviđene pri pravljenju budžeta, nego im se tek sada pribegava? Ja bih gledao kako da povećam prihode s obzirom na to da se oko 40 odsto privrede nalazi u sivoj zoni, kaže direktor Metalca je Dragoljub Vukadinović.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić poručio je da se državni plan ne odnosi samo na puke uštede po ministarstvima, već da je namera Vlade da se trajnije smanjuju rashodi, a uspostavi bolja naplata prihoda.

Na sastanku Dinkića sa Fiskalnim savetom, iz te institucije su ocenili da će 2014. godina predstavljati još veći problem ako ne dođe do dodatnih smanjenja rashoda.

Najavljene mere, ako se realizuju, omogućiće smanjenje deficita što će usporiti rast javnog duga, kaže za Blic Dr Milojko Arsić.

Međutim, struktura ušteda nije dobra sa stanovišta uticaja na privredni rast, a nije ni pravična, jer se štedi na javnim investicijama koje utiču na povećanje zaposlenosti, a ne na natprosečnim platama i penzijama, tvrdi Arsić.

Njegov kolega Nikola Fabris, međutim, tvrdi da su najavljene mere pozitivne, jer gađaju sve uzroke, ali čiji će se efekti osetiti u sledećoj godini.

Lazar Šestović iz Svetske banke kaže da su mere Vlade potez u pravom smeru.

Neophodno je bilo da se uradi nešto po pitanju smanjenih prihoda koji su opteretili izvršenje budžeta. Da se nije sad uradilo došli bismo u situaciju da se dodatno zadužujemo, objašnjava Šestović.