Reforma sistema oporezivanja dobiti pravnih lica- pravi korak ka usvajanju svetskih standarda
Piše: Igor Lončarević, partner i rukovodilac odeljenja za poreske i pravne poslove KPMG Srbija
Početkom januara 2013. u Srbiji su na snagu stupila nova poreska pravila u oblasti transfernih cena koja su dovela domaći poreski sistem u ovoj oblasti na nivo standarda međunarodne prakse, na način na koji su oni iskazani u OECD smernicama za primenu pravila o transfernim cenama za multinacionalna preduzeća i poreske uprave. Reforma je deo napora da se pojednostavi poslovanje u Srbiji i u domaću praksu uvedu sve metode za ocenu transfernih cena koje propisuju “OECD Smernice”.
Svetska ekonomska kriza primorala je zakonodavce širom sveta da posvete pažnju ovoj oblasti i kako bi smanjili deficite svojih budžeta. Širom Evrope trend pooštravanja pravila u ovoj oblasti počeo je još 2009. godine talasom reformi koje su krenule iz Velike Britanije, Španije, Francuske i Irske. Vlade ovih zemalja su na različite načine pokušale da uvedu više reda u ovu oblast – od uvođenja posebnih odeljenja za monitoring transfernih cena pri svojim nacionalnim poreskim službama, preko skraćivanja rokova za podnošenje poreskih prijava i njihove obuhvatnije kontrole. Većina ovih rešenja uvedena je sada i u poreski sistem Srbije.
Srpski parlament je usvajanjem amandmana na Zakon o porezu na dobit pravnih lica obezbedio poslovnoj zajednici jasan set pravila i pojednostavljen sistem oporezivanja.
Ova modernizacija predstavlja najznačajniju reformu poreskog sistema, a još od uvođenja poreza na dodatnu vrednost 2005. godine pokazuje jasnu opredeljenosti Vlade Republike Srbije da primeni svetske standarde u oblasti transfernih cena. Treba napomenuti i da nova regulativa neće biti primenjivana retroaktivno.
Poslovna zajednica u Srbiji može gledati na ovu reformu kao dugo čekani korak u smeru koji će omogućiti veću izvesnost poslovanja i otkloniti mnoge nejasnoće pri obračunu poreskih obaveza koje su do sada imale sa poreskim vlastima.
Verovatno najbitnija promena odnosi se na donošenje jasno definisanog spiska dokumenata koji će poreska služba zahtevati od obveznika. Ovu listu urediće zaseban podzakonski akt.
Korist za preduzeća
Kompanijama je sada omogućeno da iskoriste pristup koji je poznat i kao „best method“ pristup. Zahvaljujući ovoj novini kompanijama će biti omogućeno da precizno odrede svoje poreske obaveze po osnovu ostvarenih transfernih cena. Nova pravila omogućavaju da se u ovom procesu, umesto jednog jedinog metoda kako je to do sada bio slučaj, sada koristi više parametara kako bi ocena usklađenosti cena sa principom „van dohvata ruke“ bila što realnija.
Kompanijama će ovaj novi metod obračuna posebno pomoći pri utvrđivanju poreskih obaveza nastalih na osnovu pozajmica od ili ka povezanim licima.
Omogućene su i dodatne uštede u poslovanju jer su kompanije sada u prilici da se u pripremi dokumentacije transfernih cena oslone na dokumentaciju pripremljenu na centralnom nivou.
Efikasnije sprovođenje zakona
Prema novim propisima kompanije su sada u obavezi da skupa sa svojim prijavama poreza na dobit predaju i dokumentaciju vezanu za transferne cene. Kako bi se kompanijama pomoglo omogućeno je i da se u prvih mah predaju samo osnovna dokumenta koja se kasnije mogu dopuniti novim na zahtev poreskih vlasti. Rok za dopunu postavljen je na 60 do 90 dana, a kazne se kreću od 1.000 do 20.000 evra u slučaju da dokumentacija nije dostavljena u skladu sa dodatnim zahtevom.
Pažljiva priprema dokumentacije u oblasti transfernih cena od krucijalnog je značaja za izbegavanje potencijalne izmene poreske osnovice do koje može doći ukoliko transakcije sa povezanim licima nisu u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Pripremom dokumentacije u oblasti transfernih cena poreski obveznici teret dokazivanja prebacuju na poreske vlasti, koje će morati da dokazuju eventualne nepravilnosti u oceni usklađenosti transfernih cena sa principom „van dohvata ruke“.
Zakonodavac je dodatno pojasnio definiciju transakcija između povezanih lica i posebno uključio primenu principa „van dohvata ruke” u oceni poreske amortizacije.
Povezana lica
Kompanije mogu uzeti u obzir da je definicija povezanih lica sada znatno šira i da se za utvrđivanje statusa povezanog lica sada koristi prag od 25 odsto. Svaki entitet koji poseduje najmanje 25 odsto vlasništva ili glasačkih prava (direktnih ili indirektnih) se sada smatra povezanim licem i transakcije sa takvim licima su podložne su oporezivanju u skladu sa pravilima o transfernim cenama. Članovi uže porodice pojedinačnih vlasnika sa više od 25% vlasništva ili glasačkih prava takođe se smatraju povezanim subjektima.
Nova regulativa smatra povezanim subjektima i sve entitete koji se nalaze u zemljama sa preferencijalnim poreskim sistemom (ovu listu utvrđuje Ministarstvo ekonomije) i to bez obzira na procenat vlasništva.
Međunarodne kompanije se često trude da smanje svoje poreske obaveze prebacivanjem dela svojih aktivnosti u zemlje sa nižom poreskom stopom, kao što su na primer engleska ostrtva u La Manšu. Na ovaj način ostvaruju se pogodnosti po osnovu niže poreske stope poreza na dobit i poreza po odbitku. Nove izmene Zakona imaju za cilj da onemoguće ovakvu praksu čime će država biti u prilici da proširi poresku osnovicu prihoda ostvarenih na teritoriji Srbije.
Usklađivanje
Iako Zakon dozvoljava usklađivanje poreskih obaveza nastalih na osnovu transfernih cena, dozvoljeno je samo povećanje poreske obaveze. Smanjenje poreske obaveze moguće je samo u slučaju kompanija koje su registrovane u zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (što će zahtevati i posebnu proceduru). Kompanije koje budu usklađivale svoje obaveze po ovom osnovu platiće porez na osnovu razlike između transfernih cena i cena utvrđenih u skladu sa principom „van dohvata ruke“ .
Upravljanje rizikom
Nova pravila nisu otklonila sve nedoumice. Sa proširivanjem pravila za utvrđivanje povezanih subjekata kompanije će biti primorane da u obračun poreskih obaveza po osnovu transfernih cena uključe veći broj transakcija. Kompanije će morati da budu naročito pažljive pri dokumentovanju svojih transakcija sa entitetima koji posluju iz zemalja sa preferencijalnim poreskim sistemom.
Jedna od ozbiljnijih posledica je i moguće dvostruko oporezivanje u slučaju ispravki poreske osnovice u skladu sa pravilima o transfernim cenama. Rokovi za predaju ili dopunu prijava takođe se mogu smatrati restriktivnim. Kompanije će posebno morati da obrate pažnju na činjenicu da će i poreske vlasti morati da prođu kroz period razvoja prakse i prilagođavanja novim pravilima.
Savet odgovornim poreskim obveznicima je svakako da tokom 2013. godine obrate posebnu pažnju na potencijalan uticaj koji transakcije sa povezanim licima imaju na njihovo poslovanje i tako pravilno procene svoje poreske obaveze.
Priprema dokumentacije u skladu sa etabliranom međunarodnom praksom i lokalnim zakonima biće ključna kako se bi se sa uspehom izašlo na kraj sa izazovima transfernih cena.
