Hoće i papa da izjavi nešto za Twitter
Piše: Dr Borislav Miljanović, Represent System
Sada već bivši papa, Benedikt XVI se 28. februara poslednji put pojavio pred vernicima u Vatikanu, obratio im se sa papskog balkona, a ubrzo zatim u 20h je i zvanično prestao da obavlja dužnost poglavara Rimokatoličke crkve. Vest o "papskom otkazu" je početkom februara dočekana kao veliko iznenađenje u celom svetu, a pratila ju je i informacija da je to prvi slučaj abdiciranja sa papske stolice nakon skoro 600 godina. Benedikt XVI, dakle, nije baš prvi koji se na ovaj način povukao sa ove funkcije. Istini za volju, teško je biti apsolutno prvi u bilo čemu u organizaciji sa tako dugom i burnom prošlošću. Međutim, prvenstvo koje se prošlom papi sigurno ne može osporiti jeste iskorak u moderno komunikacijsko doba, odnosno, na Internet i društvene mreže. Šta više, njegovo zvanično poslednje obraćanje vernicima uzelo je potpuno novu formu i ostaće zapamćeno kao "poslednji papin tvit".
Kada jedna tradicionalna institucija, kao što je Rimokatolička crkva, koja na mnoge načine odoleva promenama savremenog sveta, a uprkos tome postoji koliko i moderna civilizacija, ipak ne može sebi da priušti ignorisanje društvenih mreža, onda nam valjda ne treba bolja potvrda činjenice da živimo u novoj komunikacijskoj eri. Za nešto više od tri meseca od otvaranja krajem prošle godine, zvanični papin Twitter profil na engleskom jeziku dobio je 1.6 miliona followera. Jasno je svima da je upravo u tome tajna ove nove komunikacijske osvešćenosti Vatikana. Crkva ide tamo gde su vernici, a vernici su tamo gde i svi ostali – na Internetu.
Ono što stalno ponavljam svojim klijentima i njihovim brend menadžerima, a to je da put do svojih korisnika moraju tražiti preko interakcije sa njima na društvenim mrežama, sve više se dokazuje i na primerima iz našeg svakodnevnog života. Kada se zadnji put proveli ceo dan javljajući telefonom neke važne vesti svim svojim poznanicima i familiji? Verovatno je to bio onaj dan pre nego što ste otvorili Facebook ili Twitter nalog i dobili svoj privatni ekvivalent izjave za TV dnevnik. A šta ako imate sumnje u ispravnost mleka koje pije cela država, koga onda prvo zovete? Čak i oni kojima je taj TV dnevnik dostupniji nego običnim ljudima i čije su informacije namenjene mnogo široj javnosti, ne uzimaju više telefon u ruke da bi zvali novinare, već da otkucaju poruku na Twitter-u.
Od svih drugih društvenih mreža, Twitter izdvaja to što je najbrži, a za neke već i primarni, izvor vesti. Ovaj trend treba shvatiti veoma ozbiljno jer nije daleko dan kada će se tradicionalni informativni programi i njihove medijske platforme smatrati za prevaziđeno sredstvo informisanja. Zahvaljujući Twitter-u mi danas imamo potpuno novo iskustvo brzog prijema informacija, na koje je dodata i mogućnost instant reakcije na primljeni sadržaj. Na taj način mi, zapravo, zajedno sa drugim korisnicima postajemo učesnici u stvaranju novog konteksta u kome se vest dešava. Mi vesti više ne primamo k znanju, mi sa vestima razgovaramo.
Taj razgovor je ključ odgovora na pitanje kako to digitalna komunikacija uspešno prevazilazi i generacijske i ideološke jazove, i kako to da više ni rigidne tradicionalne insititucije ne mogu da ostanu imune na promene bar u komunikacijskom pristupu. Od prvog do poslednjeg tvita pape Benedikta XVI, Internet je imao šta da odgovori, prokomentariše, dobaci. Povratne reakcije nisu uvek bile pozitivne, većina je bila sarkastična, čak i podrugljiva. Ipak, i više od dve hiljade godina staroj instituciji je jasno da je i to bolje od "ignore opcije". Tako je potpuno logično i da, dok katolički hrišćani očekuju izbor novog pape, i zvanični papski Twitter nalog bude sveže pripremljen i da očekuje novog vlasnika.
