Da li je 13 srećan broj za evrozonu?
Pred evrozonom je još jedna teška godina.Uprkos najavama rasta, u Uniji se još ne nadaju oporavku.
Ni najave zavoda za statistiku tri najveće ekonomije evrozone, Nemačke, Francuske i Italije, o oporavku zone evra u 2013. godini ne mogu da prikriju tendenciju na koju u svom izveštaju ukazuje Evropska komisija.
Ona najavljuje ne samo nevesele dane u EU, već i nastavak sve izrazitijih podela unutar 27-članog bloka. Dok južna Evropa pati od siromaštva, zemlje na severu vuku ekonomsku dobit.
U zajedničkom saopštenju za štampu nemačkog zavoda „Ifo“, francuskog INSEE i italijanskog „Istata“ navode se očekivanja stagnacije privrede evrozone od nula odsto u prvom kvartalu ove godine, ali i blagi oporavak od 0,2 odsto do juna. Te agencije očekuju da će evrozoni koristiti rast spoljne tražnje, zbog privrednog rasta zemalja u razvoju, kao i nada u oporavak najveće ekonomije u svetu, američke.
Ono što ova statistika ne pominje, a odnosi se na pojedinačne doprinose unutar Unije, otkriva izveštaj Evropske komisije, ukazujući na trend intenziviranja međusobnih razlika u poslednjih pet godina, od početka krize. U južnim članicama realni prihodi domaćinstava pali su za dve trećine.
U Grčkoj, tako, porodice imaju petinu manje novca nego pre tri godine, u Španiji i na Kipru devet odsto manje. U isto vreme u skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, čak i u vreme krize, količina novca u džepu se povećala.
Podaci o nezaposlenosti još očiglednije govore o oštrim podelama severa i juga Evrope. U novembru je ukupan broj nezaposlenih iznosio 19 miliona, što je rekordna cifra ikad zabeležena u evrozoni.
Kada se, međutim, „razgrne“ i ova statistika na površinu izbija činjenica da je nezaposlenost, koja je još pre pet godina bila gotovo izjednačena u svim zemljama Unije, sada na jugu kontinenta veća za čak osam procenata. Dok je u Grčkoj i Španiji više od četvrtine nezaposlenih, u Nemačkoj, Austriji i Holandiji tek svaki 10. ispod 25 godina nema posla.
Čak i najoptimističnije prognoze govore da bi za siromašni jug bolji dani mogli da se nazru tek 2015. godine. Kako će do tada da funkcioniše „podeljena“ Unija otvoreno je pitanje. Simptomatično je da tema izlaska, i(li) prekomponovanja EU više ne spada u red tabu tema.
SAD su javno izrazile zabrinutost zbog planova Britanije da preispita svoje odnose sa EU. Pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu, Filip Gordon, izjavio je da se Vašington zalaže za „snažan glas Britanije“ u Evropi, u trenutku kada se britanski premijer Dejvid Kameron priprema da tokom januara održi govor u kome će, prema očekivanjima, najaviti referendum o članstvu Britanije u EU.
Nemački poslanici, koji su u poseti Londonu, upozorili su Veliku Britaniju o posledicama u slučaju da Britanija napusti Evropsku Uniju.
Kao svetla tačaka ovog tunela često se pominje Kina. Evropa je najvažniji trgovinski partner Kine. Četvrtinu kineskih deviznih rezervi čine obveznice evropskih država. Međutim, da li je to dovoljan razlog za Peking da priskoči u pomoć. Ili možda i nije?
