Zašto se Srbi plaše popisivača?

U Srbiji je od početka popisa poljoprivrede, 1. oktobra do danas popisano 513 hiljada gazdinstava što znači da je završeno više od 80 odsto posla.

Ovo je prvi popis poljoprivrede u Srbiji posle više od pola veka i trebalo bi da da jasnu sliku o tome koliko zemlje se obrađuje i koliki je stočni fond u Srbiji koja prema izjavama zvaničnika u budućnosti najviše računa upravo na poljoprivredu. Međutim, popisivači nailaze na problem i kod seljaka koji se plaše da će ih država dodatno oporezovati ali najviše u potrazi za odgovorm ko zaista obrađuje državne parcele.

Ko u Srbiji obrađuje zemlju, to je odgovor koji traže državni organi ali i Evropska unija kako bi otvorila svoje predpristupne fondove i za srpske poljoprivrednike. Iskustvo zemalja iz regiona pokazalo je da netačni podaci za Brisel znače zavrtanje slavine.

Ipak u Srbiji nije lako doći do potpuno ispravne slike o poljoprivredi. U Subotici su već primetili da se prikupljeni podaci ne slažu sa procenjenim poljoprivrednim površinama, kaže načelnica gradske uprave u Subotici Marija Ušumović Davčik.

„Naša je pretpostavka da je možda do tog neslaganja došlo iz razloga što kod popisanih lica postoji određena vrsta opreza, gde su možda u nekom tom oprezu prijavili manje površine od onih kojima raspolažu, odnosno koje obrađuju. Dodatno otežavajuću okolnost u prikupljanju podataka predstavlja i to što je velika površina zemljišta data u zakup, gde ustvari očekujemo od vlasnika da je dao precizan podatak o tome kome je zemljište izdato, a isto tako od zakupca zemljišta da to prijavi kao obradivo poljoprivredno zemljište, što je očito da se u praksi nije desilo u svakom od ovih slučajeva“, kaže Ušumović.

Ko obrađuje iznajmljeno zemljište još je teže utvrditi kada je u pitanju državna svojina. U Republičkom zavodu za statistku to nazivaju rak ranom ovog popisa.

Kako objašnjava načelnica Odeljenja za statistiku poljoprivrede u Zavodu Dragana Marković, posebno u Vojvodini ali i centralnoj Srbiji se dešava da zakupci državne zemlje nisu ti koji je obrađuju, ali ne žele ili se plaše da kažu ko to radi umesto njih.

„S obzirom da smo došli do podatka da državno zemljište koje je uzeto u zakup nam nije svo prijavljeno odnosno nemamo podatke o svom korišćenom poljoprivrednom zemljištu uzetom u zakup. Naši popisivači ne dobijaju realnu sliku tog zakupljenog zemljišta. Znači onaj koji je uzep u zakup nam ne kaže precizno i konkretno koliko koristi tog zemljišta. A pretpostavljamo da je to zbog toga što je dato u podzakup a onda taj koji ga zaista obrađuje ne želi da ga prijavi“, kaže marković.

Jedan od motiva za izbegavanja popisa je strah od dodatnog oporezivanja, a nedavna izjava direktora Uprave za poljoprivredno zemljište resornog Ministarstva Zorana Kneževića da je od Ministarstva finansija dobio obaveštenje da se vlasnici neobrađenog poljoprivrednog zemljišta verovatno neće dodatno oporezivati, svakako nije ohrabrila seljake.