Država plaća samo jeftin lek
Predlog uredbe o maksimalnim cenama oko 4.500 lekova dostavljen je Vladi Srbije, koja bi o novim cenovnicima trebalo da se izjasni u četvrtak, ili najkasnije u sledeći četvrtak, saznaju „Novosti“.
Za razliku od svih ranijih uredbi, u kojima je bio unapred određen kurs po kojem će se obračunavati cene medikamenata, u poslednjem predlogu navedeno je samo da će za obračun biti uzeta zvanična vrednost evra na dan kada se Uredba priprema, a to bi onda trebalo da bude 113,86 dinara, koliko je evro vredeo u utorak.
Po toj računici, u cene lekova biće ukalkulisana razlika od 14,59 dinara, za koliko je evro „skočio“ od poslednjeg preračunavanja u maju prošle godine, ali i pojeftinjenje pojedinih medikamenata u zemljama u okruženju. Tako će neki lekovi da poskupe, a drugi da pojeftine.
Za oko mesec i po dana čekaju se i promene na tzv. pozitivnoj listi lekova, jer je u septembru istekao rok za podnošenje zahteva da se još neki medikamenti uvrste među one koji se izdaju o trošku osiguranja. Kako najavljuje ministarka Slavica Đukić Dejanović, država će, za najveći broj pacijenata, ubuduće moći da plati generiku, odnosno najjeftiniji lek, a svako ko hoće original – moraće sam da doplati razliku u ceni.
Kao i u drugim zemljama, i u Srbiji se trenutno više piju generički nego originalni lekovi, s tim što kod nas oni čine 56 odsto svih propisanih medikamenata, a u Nemačkoj 41, Švedskoj 39, SAD – 40 odsto… Na našoj pozitivnoj listi, prema zvaničnim podacima RFZO, 38 odsto lekova su originalni, a svega šest odsto inovativni lekovi. A generički lekovi su za najmanje 20 odsto jeftiniji od originala.
Taj princip, međutim, može da važi samo u slučaju kada postoji generička kopija, a ne za sve lekove.
Za hronični hepatitis C, reumatoidni artritis, najveći broj tumora i još mnoge bolesti generički lekovi ne postoje i svaka država može da plaća originalne lekove, ili da tim pacijentima uskrati lečenje.
Ono što ministarka zdravlja predlaže, već se praktikuje u drugim zemljama. To u praksi, otprilike, izgleda ovako: u svakoj grupi lekova za određenu bolest, osiguranje će pokrivati punu cenu leka koji predstavlja zlatni standard u terapiji. Za skuplje, pacijenti će morati da doplate razliku u ceni. To je, donekle, uporedivo sa sadašnjom listom A1, za koju pacijenti doplaćuju od pet do 85 odsto cene leka, s tim što ni proizvođačima nije jasno po kojim kriterijumima se određuje visina učešća koje plaća pacijent.
– Još nismo videli zvaničan predlog, ali ako se ideja realizuje tako kako se najavljuje, to bi moglo da bude bolje za sve – kaže Bojan Trkulja, direktor Fonda proizvođača inovativnih lekova „Inovija“. – Takvo formiranje cena lekova sa pozitivne liste podstaklo bi konkurenciju, lekovi bi bili jeftiniji, a lekari i pacijenti bi imali veći izbor lekova u terapiji. Praktično bi na listi bili svi lekovi, i za sve bi RFZO plaćao makar deo.
