Metabolički sindrom udara na sve organe
Gojaznost, hipertenzija, poremećaji nivoa šećera i masti bolesti su koje i pojedinačno ozbiljno ugrožavaju zdravlje. Međutim, kada se nekoliko njih udruži, nastaje metabolički sindrom. Koliko je ova bolest ozbiljna, pokazuje i podatak da osobe sa metaboličkim sindromom imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, prvenstveno da dožive šlog i infarkt, a šanse da dobiju dijabetes su čak 20 puta veće. Dokazano je i da zbog hroničnih zapaljenskih procesa koji se dešavaju u krvnim sudovima, metabolički sindrom značajno ubrzava proces ateroskleroze. Utiče i na pojavu malignih bolesti, kao što su rak endometrijuma, debelog creva, dojke. Najnovija istraživanja čak ga povezuju i sa nastankom Alchajmerove bolesti.
U osnovi metaboličkog sindroma je insulinska rezistencija koja je dodatno opterećena centralnom gojaznošću u predelu stomaka. Smatra se da je do porasta ove vrste gojaznosti došlo zbog uslova života, koji podrazumeva mnogo sedenja, malo kretanja, obilje hrane i minimalnu fizičku aktivnost.
– Oboleli od metaboličkog sindroma mogu lako da se prepoznaju – kaže dr Zorica Rašić Milutinović, načelnik Odeljenja endokrinologije KBC Zemun. – Prvi znak je abdominalna (visceralna) gojaznost, koju karakteriše nagomilavanje sala na stomaku i struku. I bez krojačkog metra može lako da se vidi da je obim struka žena veći od 80, a muškaraca od 94 centimetra, što je gornja granica koja se toleriše. Za dijagnozu metaboličkog sindroma dovoljno je da se na ovo doda još samo jedno odstupanje od dozvoljenih granica: trigliceridi veći od 1,7 mmol/l, niži HDL (dobar holesterol): muškarcima od 1,03 mmol/l, ženama od 1,29 mmol/l, šećer u krvi veći od 5,6 ili dijagnostikovan dijabetes tip dva, krvni pritisak koji prelazi 130/85.
Metabolički sindrom u razvijenom svetu dobija epidemijske razmere. Samo u Americi procenjeno je da sa ovim problemom živi čak 45 odsto ljudi, i oko 25 odsto stanovnika u industrijski razvijenim zemaljama. Učestalost raste sa godinama pa je kod starijih od 50 godina prevalenca 44 odsto. Ono što zabrinjava jeste činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina sve češće sreće i kod dece. Od komplikacija ovog sindroma u svetu godišnje umre 3,2 miliona ljudi.
– Pacijenti koji imaju metabolički sindrom su uglavnom stariji, imaju tzv. centralnu gojaznost, visok krvni pritisak, masnu jetru, a mogu da imaju i kamence u žučnoj kesi, policistične jajnike i poremećaj disanja tokom spavanja, tzv. slip apnea sindrom – objašnjava dr Vesna Popović Radinović, endokrinolog u KBC Zemun. – Metabolički sindrom se „prepliće“ sa gojaznošću, preddijabetesom, policističnim jajnicima, subkliničkim hipotireoidizmom, Kušingovom bolešću.
Kako je gojaznost jedan od najprepoznatljivih i najvažnijih faktora rizika, zabrinjava podatak je, prema podacima kojima raspolaže Institut „Batut“, u Srbiji 54 odsto predgojaznih i gojaznih, a najviše u Vojvodini – čak 58,5 odsto.
– Previše hrane i loša navika da se stalno nešto gricka dovode do deponovanja masti – ukazuje dr Popović Radinović. – Treba imati u vidu da se svakih 9,3 kalorije viška pretvara u jedan gram deponovane masti.
Kao jedna od posledica gojaznosti, u sklopu metaboličkog sindroma, javlja se i slip apnea sindrom (poremećaj disanja tokom spavanja). Ovaj poremećaj značajno utiče na kvalitet života, ali podaci pokazuju da je čak 20 odsto saobraćajnih udesa povezano sa ovim sindromom, kao i da svaki četvrti vozač sa slip apneom zaspi u toku vožnje.
– Tipičan pacijent sa slip apnea sindromom je gojazan, ima deblji vrat (43 centimetra i više), malu donju vilicu, uvećane krajnike – kaže dr Biljana Penčić Popović, načelnik Odeljenja kardiologije Klinike za internu medicinu KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“. – Uglavnom se budi sa jutarnjom glavoboljom i ima probleme sa održavanjem pažnje i memorijom.
I sindrom policističnih jajnika koji u značajnoj meri pogađa mlađe žene, u osnovi ima metabolički sindrom, tačnije insulinsku rezistenciju. Postojeći višak insulina dovodi do hiperandrogenizma (viška muških hormina) a kao posledica se, između ostalog, javljaju anovulatorni ciklusi i problem infertiliteta.
