Kad je carina na knjigu, skuplja od same knjige

Mnoge ljude uhvati strah kada treba da naruče nešto iz inostranstva, jer kao prvo, plaše se da ih „tamo negde“ neko ne prevari, a kao drugo da ih ne prevari domaća carina. Ali kad je u pitanju naša carina i carinjenje robe niko ne može da pretpostavi da će carinu na običnu knjigu koja dolazi iz inostranstva, platiti više nego nju samu.

Iako Carinski zakon jasno propisuje izuzetke od plaćanja carine prilikom uvoza iz inostranstva, u praksi se dešavaju i greške, za čije je ispravljanje potrebno mnogo vremena i živaca.

Ovo je iskusio profesor krivičnog prava dr Nedeljko Jovančević, kad je na dve pošiljke iz inostranstva s knjigom i separatima u kojima su u Nemačkoj objavljeni i njegovi radovi, platio carinu oko 75 evra.

Kako prenosi novosadski Dnevnik, za knjigu poznatog nemačkog profesora krivičnog prava Klausa Roksina, u kojoj je objavljen i Jovančevićev rad, koja mu je iz Minhena poslata u Beograd na kućnu adresu, Jovančeviću je stigao obračun carine od oko 50 evra.

„Cena te knjige tj. udžbenika u Nemačkoj je niža od tog pomenutog iznosa obračunatog na ime carine“, kaže profesor Jovančević za taj list. On je inače predstavnik iz Srbije u rukovodstvu međunarodnog „Udruženja Roksin“ koje se bavi krivičnim pravom u oblasti privrede. Drugi put, tvrdi Jovančević, na pošiljku iz inostranstva u kojoj je bilo nekoliko separata njegovog rada, obračunata mu je carina oko 25 evra.

Jovančević je ispričao Dnevniku da je kao profesor krivičnog prava, po pozivu za učešće u naučnom skupu održanom 20. maja 2011. u Minhenu, povodom životnog i profesionalnog jubileja profesora Roksina imao čast da tim povodom dostavi svoj rad. Po pozivu skupu je prisustvovao i priložio svoj rad i profesor dr Zoran Stojanović, šef katedre krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, a sa prostora bivše Jugoslavije bio je pozvan još jedino profesor zagrebačkog Pravnog fakulteta Petar Novoselac.

„Profesor Roksin nas je obavestio da je zahtevao da primerci dvotomne knjige, zbog prilične težine, budu poslati poštom svim učesnicima-autorima na kućne adrese, da ne bi imali problema oko nošenja, te da je poštarina plaćena Nemačkoj. Nakon osam dana stigla mi je ta pošiljka, ali je poštar objasnio da se može preuzeti tek nakon plaćanja carine u iznosu oko 50 evra,“ navodi Jovančević.

Potom je, kaže, otišao u carinsku ispostavu te predočio da je reč o knjigama u kojima je i njegov rad objavljen, ali se svelo na mogućnost podnošenja žalbe, ako plati taksu. Rečeno mu je da ukoliko ubuduće dobije štampane materijale u kojima je i on obuhvaćen, da odmah, pre plaćanja dažbine, dođe u nadležnu carinsku ispostavu radi promene rešenja o carinjenju robe.

Posle međunarodnog naučnog skupa održanog 18. maja ove godine u Minhenu, gde je predstavljen i Jovančevićev rad, iz Nemačke mu je u Beograd 30. avgusta stigla pošiljka od 20 separata tog rada i CD, a ponovo i obračun carine. Setivši se prethodnog slučaja i saveta koji je dobio, Jovančević je, po sopstvenom kazivanju, odmah otišao u carinsku ispostavu, gde su mu posle šetnje od šaltera do šaltera, naizmenično, što Carina – što Pošta, kazali da na odluku o carinjenju može uložiti prigovor, uz prethodno plaćanje takse.

„Ovo je nečuveno u savremenom svetu. Naime, reč je o autorskom delu jednog profesora, publikovanom u inostranstvu. Da li su dešavanja koja sam opisao u skladu s Carinskim zakonom? Ako oni koji primenjuju zakon, nesvesno postupaju ili još gore namerno greše, svakako bi trebalo da se postavi pitanje odgovornosti. Po Carinskom zakonu, od plaćanja uvoznih dažbina, pored ostalih predviđenih izuzetaka, oslobođeni su naučnici, književnici i umetnici na sopstvena dela koja uvoze iz inostranstva, a ne plaća se ni na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju iz inostranstva od fizičkih lica pod uslovom da to nisu pošiljke komercijalne prirode,“ naglašava profesor Nedeljko Jovančević, a piše Dnevnik.