Evropski paradoks: Alata na pretek, učenja premalo
Jelena Mikić, doktorantkinja koja istražuje uticaj veštačke inteligencije na stabilnost preduzeća, biće predavač na dvodnevnom otvorenom programu AI Sprint (5. i 6. jun, Represent Academy). Kao autorka aktuelne analize o evropskom AI jazu, Jelena donosi konkretan uvid u problem koji evropske kompanije košta 400 milijardi dolara godišnje: zašto 90% AI projekata ostaje zaglavljeno u pilot fazi i šta razlikuje organizacije koje vode (BMW, Schneider Electric) od onih koje kasne (Stellantis, Enel).
Na seminaru ćete naučiti kako da transformišete AI iz „IT projekta” u operativnu kompetenciju — od tehnika promptovanja i context engineeringa, preko izbora pravog alata za pravi zadatak (ChatGPT vs Claude vs Perplexity), do praktičnih workflow-a koji donose merljivu vrednost — pre nego što vas konkurencija definitivno pretekne.
Brojka koja menja sve: 1996. godine evropski i američki radnik proizvodili su podjednako. Danas, prema Accenture-ovom izveštaju „Europe’s AI Reckoning“ iz 2025, prosečni evropski radnik proizvodi samo 76% onoga što stvori njegov kolega iz SAD. Pad od četvrtine produktivnosti u tri decenije nije statistička greška — to je strukturni problem koji direktno pogađa svaku kompaniju, vladu i radno mesto na našem kontinentu.
Najalarmantniji deo priče jeste to što glavni krivac nisu ni kapital, ni plate, ni sama regulativa. McKinsey, Accenture i Eurostat kao osnovni uzrok „jaza” definišu hronično zaostajanje u tehnološkim inovacijama. Velike evropske kompanije ulažu 400 milijardi dolara godišnje manje od svojih američkih konkurenata, a njihov rast prihoda je za trećinu sporiji. Ako se trend nastavi, EU bi do 2040. mogla da gubi između dva i četiri biliona evra BDP-a godišnje.
„90% AI projekata zaglavi u fazi eksperimenta. Razlika između firme koja vodi i firme koja kasni nije veličina — već koliko brzo organizacija uči.“
Tri cifre koje opisuju razmere problema
Kada se priča o AI jazu svede na konkretne podatke, slika postaje gotovo bizarna. U 2024. godini privatne investicije u AI u SAD dosegle su 109,1 milijardu dolara. Samo u generativnom AI-ju američka ulaganja prevazišla su zbir EU, Velike Britanije i Kine za 25,4 milijarde dolara. Američke institucije tokom iste godine proizvele su 40 zapaženih AI modela — Evropa svega tri.
Infrastrukturni jaz je još opipljiviji. Evropa drži oko 5% globalnog AI compute kapaciteta naspram približno 75% u SAD. U domenu hiperskalabilnih data centara Amerika kontroliše 54% tržišta, a EU svega 15%. Nije reč o nedostatku ideja niti o manjku talenata — reč je o nedostatku „mišića” koji ideje pretvara u proizvode. Bez kompjuterske moći ni najbolji evropski stručnjaci ne mogu da treniraju modele potrebne za sledeću generaciju digitalnog poslovanja.
Treća cifra najviše boli: prema Eurostatu, samo 13,5% evropskih kompanija aktivno koristi AI. Među velikim preduzećima taj procenat iznosi 41%, što i dalje znači da većina njih nije napravila značajnu transformativnu AI investiciju. Konkretno, 56% velikih evropskih firmi nema nijedan ozbiljan AI ulog, a McKinsey procenjuje da 90% AI projekata u Evropi ostaje zaglavljeno u pilot fazi i nikada ne prelazi u operativnu produkciju.
BMW protiv Stellantisa: jedna industrija, dve filozofije
Najjasniji pogled na evropski AI jaz dobija se kada se uporede kompanije iz iste industrije. BMW i Stellantis su evropski automobilski giganti — ali tu sličnosti prestaju.
BMW je u svoju fabriku u Debrecinu, u Mađarskoj, uložio gotovo dve milijarde evra. Reč je o prvoj potpuno AI-vođenoj fabrici automobila na svetu, sa više od 1.000 industrijskih robota, digitalnim blizancima i prediktivnim održavanjem. Njegov interni AI asistent „Factory Genius” skratio je vreme dijagnostike sa sati na sekunde, dok platforma „AIonic” povezuje sve AI aplikacije u 30 globalnih BMW pogona u jedan integrisani sistem.
Stellantis je, s druge strane, prvi ozbiljan generativni AI ugovor — sa kompanijama Mistral AI i ServiceNow — sklopio tek 2025. godine. Kompanija je iste godine zabeležila pad prihoda od 8,8% i izgubila značajan deo tržišnog udela, dok se paralelno ozbiljno razmatrao povratak na dizel pogone — što su analitičari opisali kao reaktivnu „back-to-the-past” strategiju pod pritiskom tržišta elektromobilnosti. IMD-ov Future Readiness indeks već stavlja BMW daleko ispred Stellantisa, dok BYD i Tesla ubrzano brišu evropsku konkurenciju sa mape tehnološkog liderstva.
Nije reč o tome ko ima više inženjera ili veće budžete. BMW je AI tretirao kao novu osnovnu kompetenciju i ugradio ga u srce svake odluke. Stellantis ga je godinama tretirao kao „IT projekat” — i sada pokušava da sustigne tržište iz pozicije koja je pre deset godina bila znatno povoljnija.
Sever uči, jug okleva
Geografska podela unutar Evrope nije manje važna. Danska, sa 28% kompanija koje koriste AI, više je nego dvostruko ispred evropskog proseka. Finska i Švedska prate sličan obrazac. To nije slučajnost — skandinavske zemlje godinama sistematski ulažu u digitalnu pismenost, obrazovanje i trening programe za zaposlene.
U Italiji i Španiji pojavljuje se „digitalni paradoks”: 46% malih i srednjih preduzeća koristi AI alate poput ChatGPT-a svakodnevno, ali bez osnovne digitalne infrastrukture — CRM sistema, analitike i sređenih baza podataka — koja bi tom AI-ju omogućila da donese stvarnu poslovnu vrednost. Italija beleži svega 19,9 miliona evra AI investicija, dok Velika Britanija ulaže 1,1 milijardu. Razlika nije procentualna, već civilizacijska.
Posledice su vidljive. Schneider Electric, sa Chief AI Officer-om, AI Hub-and-Spoke modelom i više od 350 internih AI eksperata, smanjio je prekide u napajanju za 71% i uštedeo 2,1 milijardu dolara. Italijanski Enel, sličan po veličini i sektoru, tek je 2025. ušao u „Phase 2” AI strategije — godinama posle Schneidera — i sada ulaže 26 milijardi evra u digitalizaciju mreže kako bi sustigao konkurenciju.
Regulativa: štit ili teret?
EU AI Act — najsveobuhvatnija AI regulativa na svetu — stupio je na snagu u avgustu 2024. godine. Iako je promovisan kao garant poverenja u AI, otvorio je i ozbiljnu dilemu: 68% evropskih kompanija navodi regulatornu nesigurnost kao faktor koji usporava ulaganja u AI.
Profesor Philip Meissner sa ESCP Business School tvrdi da evropski AI napredak ide „uprkos regulativi, a ne zahvaljujući njoj“.
Ipak, najnaprednije evropske firme — Airbus, SAP i Deutsche Telekom — uspele su da regulativu pretvore u konkurentsku prednost. Airbusov pristup „odgovornom” AI-ju koristi se kao regulatorni štit od konkurencije, dok SAP-ova „Industrial AI Cloud”, razvijena sa Deutsche Telekomom, NVIDIA-om i Siemensom, pokušava da pozicionira Evropu kao suverenu AI infrastrukturu nezavisnu od geopolitičkih pritisaka.
„Airbus, SAP i Deutsche Telekom su evropsku regulativu pretvorili u svoju konkurentsku prednost — zato što su imali zrelost da je iskoriste.“
Draghi izveštaj: plan koji čeka realizaciju
Mario Draghi je u septembru 2024. Evropskoj komisiji predao najambiciozniji ekonomski izveštaj poslednje decenije. Njegova ključna preporuka bila je da EU ulaže između 750 i 800 milijardi evra godišnje u zatvaranje inovacionog jaza.
Za AI to podrazumeva razvoj Euro-HPC infrastrukture, pokretanje „EU Vertical AI Priorities Plan”-a za ključne industrije, harmonizaciju nacionalnih AI sandbox režima i stvaranje poslovnog okruženja u kojem evropske kompanije mogu da dostignu tržišnu kapitalizaciju od 100 milijardi evra.
Šta sledi
Evropa nije osuđena na večno kašnjenje, ali izgovori se ubrzano troše. Prema Svetskom ekonomskom forumu, AI tržište će generisati 70% nove ekonomske vrednosti u narednoj deceniji, po principu „winner takes most” — oni koji prvi sazru, uzimaju nesrazmerno veliki deo tržišta.
Razlika između BMW-a i Stellantisa, između Schneidera i Enela, između Airbusa i Leonarda nije bila u talentu niti budžetu. Bila je u brzini organizacionog učenja.
AI nije problem tehnologije. AI je problem učenja. A to je, paradoksalno, dobra vest — jer je učenje nešto što Evropa i dalje zna da radi, kada odluči da ga shvati ozbiljno.
Izvor: BIZLife
Foto: Vladimir Nešović
