Ideja nije problem, struktura jeste

Dobra ideja nije dovoljna. Upravo tu startapi najčešće greše, ističe Marija Vlajković, pravna savetnica inovativnih kompanija. Prema njenim rečima, srpska startap scena raste, ali ključ više nije samo proizvod, već regulisanje poslovnih odnosa među osnivačima i pravna zaštita proizvoda, odnosno onoga što je predmet razvoja. Najskuplje greške nastaju na početku, kada se preskoče dogovori i pravila, ističe sagovornica magazina BIZLife, dodajući da startapi koji žele da rastu moraju mnogo ranije da počnu da razmišljaju kao kompanije.

• Kako ocenjujete trenutnu situaciju na srpskoj startap sceni i u kojoj meri domaći startapi uspevaju da se pozicioniraju na globalnom tržištu?

Startap scena danas, u svakom slučaju, mnogo bolje stoji nego pre pet ili sedam godina, kada smo nekako uhvatili taj talas razvoja inovacija i prestali da budemo samo mesto za iznajmljivanje radne snage, već postali centar za razvoj i istraživanje. Situacija je sada znatno bolja, ali smo i dalje vrlo mladi i nedostaje nam veći kapital, naročito VC fondovi koji bi podržali startape i pomogli im u skaliranju. Ohrabrujuće je što smo u proteklih sedam godina imali nekoliko uspešnih nastupa na tržištu i velikih investicija koje su naše startape postavile na svetsku scenu. To je veoma važno jer šalje signal da ovde postoji talenat. Mislim da sada ta svest postoji i važno je da nastavimo tim putem i da imamo što više takvih primera. To će, svakako, uticati na priliv kapitala i na dalje skaliranje startapa koji rade na razvoju i istraživanju kod nas.

• Da li postoji dovoljno programa podrške inovativnim industrijama i startapima u početnoj fazi?

Postoji dosta startapa koji su uspeli i bez investicija, odnosno sopstvenim radom, kroz „bootstrap” ili „friends and family” kapital, uspeli da skaliraju svoje biznise. Ipak, u načelu, postoje različiti programi podrške. Trenutno imamo više programa podrške ranog razvoja, manjeg investicionog obima, namenjenih startapima koji su tek na nivou ideje, koji tek treba da potvrde svoje rešenje i još uvek nemaju funkcionalan proizvod. To su, uglavnom, programi Fonda za inovacionu delatnost ili Naučno-tehnološkog parka. Ono što nedostaje jeste takozvani mini-grant – program koji bi popunio prazninu između najranije faze razvoja i sledećeg koraka, odnosno akceleratorskih programa dostupnih u Srbiji, poput Katapulta. Neophodan je program koji bi pomogao daljem skaliranju, pružio veće mentorstvo i pripremio startape za ozbiljnija ulaganja VC fondova. Postoji solidan broj programa, ali nam nedostaje ta vrsta instrumenta koja će biti most između programa podrške ranog razvoja i Katapulta.

Foto: Freepik, Magnific/Postmodernst

• Koje greške startapi najčešće prave i koje su od njih na kraju najskuplje?

To je baš pitanje za advokata. Startapi najčešće greše tako što vrlo naivno kreću u inicijalni razvoj ideje. To je i razumljivo, jer na početku još uvek ne znaju dovoljno. Sve obično počinje iz garaže ili uz pomoć nekoliko rođaka – postoji dobra ideja, ali se izgubi momenat kada ona prestaje da bude samo ideja i postaje nešto što može biti intelektualna svojina i ima realnu vrednost. Tada bi već trebalo uspostaviti formalan okvir dogovora između članova tima. Upravo tu dolazi do problema, posebno prilikom osnivanja pravnog entiteta. U igru ulazi novac, a međusobni odnosi nisu razjašnjeni. Često se dešava i da se poslovanje pokrene pod imenom koje ne može da se zaštiti kao žig, pa se kasnije mora menjati. Uz to, u kasnijim fazama javljaju se i problemi pravne usklađenosti.

Ključni problem je što se na vreme ne razgovara o pravima, ne formira se entitet i ne uređuju odnosi kroz Term Sheet ili ugovor članova, gde bi se unapred definisalo ko ima koja prava i udele u budućem biznisu. To su situacije koje pravnicima najčešće zadaju glavobolju.

• Brisel stalno pooštrava propise, posebno u oblasti digitalne ekonomije. Da li naši zakoni dovoljno prate Evropsku uniju?

Brisel istovremeno pooštrava i pokušava da rastereti regulativu. Krajem prošle godine objavljen je program „Omnibus”, sa ciljem pojednostavljenja propisa, pre svega u oblasti GDPR-a, odnosno zaštite podataka o ličnosti, kao i Akta o veštačkoj inteligenciji. Evropska unija stalno menja regulativu, a mi je pratimo, delom i zbog obaveza iz Plana rasta, ali i dalje pomalo kasnimo.

Na primer, naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u velikoj meri predstavlja „copy-paste” GDPR-a, koji je najstariji zakon u oblasti digitalnih ekonomija u Evropskoj uniji. U oblasti informacione bezbednosti došlo je do određenog usklađivanja, ali sledeći talas odnosi se na digitalne identitete, što je posebno važno u kontekstu razvoja AI agenata. Nauka i tehnologija se razvijaju mnogo brže od prava, pa još uvek ne znamo kako će se određena pitanja i posledice s tim u vezi rešavati. Regulativa teži da reguliše digitalne identitete kroz uvođenje digitalnih novčanika. Uskoro se očekuje njihova implementacija i kod nas, pre svega imajući u vidu Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji uvodi i reguliše digitalni novčanik. Takođe, u skladu sa osnovnim principima poverljivosti, otkrivaće se ograničen, samo neophodan set podataka kako bismo dokazali svoj identitet ili neko svojstvo neophodno za takvu transakciju. Na primer, prilikom iznajmljivanja automobila, nećemo rentakar agencijama dostavljati sliku svoje vozačke dozvole, već ćemo preko novčanika podeliti samo informaciju da imamo validnu vozačku dozvolu i da smo punoletni, bez odavanja drugih ličnih podataka.

• Kada su u pitanju naši startapi i njihovi proizvodi, gde oni najviše zaostaju za konkurencijom iz Evrope?

Ono što, u načelu, trenutno najviše nedostaje jesu digitalni identiteti i EUDI novčanici (European Digital Identity Wallet). Zapravo, nedostaje taj verifikacioni sloj između tih novčanika i AI agenata, kao i alati za „agentic payments”. Ključno pitanje je kako će se delegirati autoritet i kako će kompanije dokazivati da su ovlastile AI agente da deluju u njihovo ime. Takođe, ostaje otvoreno pitanje odgovornosti u slučaju zloupotrebe.

Stoga, očekujem da će sledeća faza biti upravo razvoj alata uslovljenih ekspanzijom AI agenata. Evropska unija već radi na regulativi u toj oblasti, uključujući poslovne novčanike. Zapravo, tek će se postaviti pitanje delegiranja autoriteta AI agentima, koje svi u poslovanju koristimo, jer želimo da smanjimo troškove i povećamo svoje prihode. Biće zaista interesantno i mislim da je to sledeće veliko pitanje, te da će fokus biti upravo na obezbeđenju poverenja i bezbednosti i delegacije autoriteta AI agentima.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Edvard Nalbantjan; Wombatzaa, Postmodernst / Freepik