Pet „rizičnih“ poteza koji zapravo mogu da vam spasu karijeru

Većina ljudi ne uspeva ne zato što rizikuju, već zato što predugo čekaju na „pravi trenutak“ da se osećaju spremni. Upravo ta potraga za savršenim uslovima, veštinama i samopouzdanjem često postaje najveća prepreka u karijeri. Ali šta ako prava opasnost nije u riziku, već u predugo stajanju na mestu?

To je pitanje koje je nedavno postavio preduzetnik i autor Ankur Variku u postu na LinkedIn-u koji je izazvao veliku pometnju. Variku je izdvojio pet karijernih „rizika” koji na prvi pogled deluju zastrašujuće, ali su, prema njegovim rečima, zapravo sigurniji izbor od boravka u zoni komfora, piše Tajms of Indija.

Promena posla čak i pre nego što budete spremni

Variku naglašava da se niko nikada ne oseća 100 posto spremnim za novu ulogu ili veću odgovornost. On smatra da je to očekivati jednostavno nerealno. On objašnjava da se lični rast dešava upravo u prostoru između onoga što danas znate i onoga što još uvek možete postati.

Preuzimanje novih zadataka dok se još uvek osećate pomalo nespremnim često je ono kada stvarno učenje zapravo počinje. I sam je, kaže, nekoliko puta menjao pozicije ne osećajući da je potpuno spreman. Svaki put je učio usput, umesto da čeka idealne uslove. Njegova poruka je jednostavna: „Ne morate biti spremni da počnete. Samo morate biti voljni da učite usput.“

Napuštanje sigurnog posla gde stagnirate

Stabilnost se može osećati kao uspeh, posebno kada je u pitanju dobro plaćen posao sa predvidljivim radnim vremenom koji se oseća „bezbednim“. Ali Variku upozorava da se ovaj osećaj sigurnosti, ako nije praćen stvarnim napretkom, lako može pretvoriti u stagnaciju.

Veštine koje ne koristite i koje ne razvijate brzo zastarevaju, dok se industrija oko vas menja. Podseća da tržište rada ne nagrađuje udobnost, već rast, prilagodljivost i hrabrost za donošenje teških odluka. Posao koji danas izgleda bezbedno mogao bi da vas učini nekonkurentnim za nekoliko godina ako zanemarite tihe znakove da ste prestali da se razvijate.

Javno predstavljanje sopstvenog rada

Mnogi se ustručavaju da javno pokažu svoj rad. Strah od kritike, odbijanja ili nerazumevanja ih sprečava da podele ono što stvaraju. Međutim, ostati nevidljiv, sugeriše Variku, dolazi po mnogo višoj ceni. Prilike za saradnju i važne poslovne kontakte retko pronalaze oni koji se kriju.

Mnogo češće se otvaraju ljudima koji su vidljivi, čak i ako nisu najveći stručnjaci u svojoj oblasti. Deljenje sopstvenog rada – bilo da se radi o tekstovima, projektima ili idejama je način da izađete iz senke. Vidljivost nije sujeta, već oblik profesionalne hrabrosti“, ističe on.

Odbijanje prilika koje vam ne odgovaraju

Još jedan naizgled rizičan potez na koji Variku ističe je znati reći „ne“. Svaki dogovor o nečemu što vam ne odgovara oduzima prostor boljim prilikama. Prihvatanje posla koji nije u skladu sa vašim dugoročnim ciljevima može neprimetno oduzeti vaše vreme, energiju i fokus i odvratiti vas od puta koji vam je zaista važan.

On tvrdi da je učenje odbacivanja pogrešnih prilika jednako važno kao i prihvatanje pravih. Svako „ne“ čuva vaše resurse za ono što vas zaista približava karijeri koju želite da izgradite.

Započinjanje dodatnog projekta

Poslednja tačka je da pokušate nešto izvan vašeg redovnog posla. Varikoo podstiče ljude da započnu nešto sa strane – bilo da je to učenje nove veštine, posao sa skraćenim radnim vremenom ili stvaranje dodatnog izvora prihoda. Iako takvi eksperimenti neće uvek uspeti, to naglašava jednu ključnu tačku: ako čak ni ne pokušate, stagnacija je gotovo izvesna.

Ako ne pokušate, može da prođe čitava godina sa istim neodgovorenim pitanjem: „Šta ako sam pokušao?“ Dodatni projekat je dobar način da testirate teren – rizik je mali u poređenju sa visokim troškovima propuštene prilike da otkrijete za šta ste sposobni.

Izvor: BIZLife/Times of India

Foto: Freepik/pixel-shot.com