Tolstoj je tvrdio da je jedna osobina ključna za otkrivanje inteligencije

O povezanosti inteligencije i saosećanja pisao je i ruski književni gigant Lav Tolstoj, poznat po svojim epskim romanima o životu, ljubavi i moralu. Prema Tolstoju, prava inteligencija se ne vidi u onome što neko zna ili je postigao, već u načinu na koji se odnosi prema drugim ljudima.

Reč je o ideji koja se danas opisuje kao emocionalna inteligencija, a istraživanja potvrđuju da je način na koji se ophodimo prema drugima jedan od najboljih pokazatelja takve inteligencije, jednako važan kao i kognitivne sposobnosti za kvalitet života i odnosa.

Tolstojeva misao o inteligenciji i dobroti

U jednom postu na TikTok-u, Huan de Medeiros, koji se na svom profilu bavi filozofskim temama, pripisao je Tolstoju sledeći citat: „Što je čovek inteligentniji, više dobrote nalazi u drugima. Jer ništa ne obogaćuje svet kao dobrota. Ona čini tajanstveno jasnim, teško lakšim, a dosadno još uvek.“

De Medeiros smatra da je Tolstoj verovao da se inteligentni ljudi ne plaše da budu dobri. Istakao je i poznatu izreku da se prema drugima treba odnositi onako kako bismo želeli da se oni ponašaju prema nama. On je dodao da „drugi možda neće ispuniti vaša očekivanja, ali se možete ponašati dostojanstveno, saosećajno i sa empatijom i tako postati osoba koju želite da vidite u svetu”.

„Imati emocionalnu inteligenciju znači videti dobro u drugima. To je mislio Tolstoj, biti inteligentan znači biti dobar“, zaključio je.

Četiri ključne osobine emocionalne inteligencije

Psiholog dr Tod Helvig ističe da ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju bolje međuljudske odnose, bolji su roditelji i generalno uspešniji u karijeri. On tvrdi da se visoka emocionalna inteligencija zasniva na četiri osobine: samosvesti, samokontroli, empatiji i veštinama izgradnje odnosa.

Helvig definiše samosvest kao sposobnost prepoznavanja sopstvenog emocionalnog stanja i zatim regulacije tih emocija, što nikada nije lako, posebno kada su osećanja intenzivna. Sposobnost empatije, s druge strane, uključuje prepoznavanje emocija drugih ljudi, čak i kada su njihova životna iskustva suštinski različita od naših.

Zaključuje da se „rad na sebi uvek isplati“, a razvijanje sopstvene emocionalne inteligencije je i ulaganje u odnose koji su nam najvažniji.

Kako razviti saosećanje i samosvest

Da bismo izgradili emocionalnu svest, trebalo bi da vežbamo empatiju u svakoj prilici. Kao što je Rakel Olson napomenula u TikTok postu, „vežbanjem empatije dobijamo moć“, ali je gubimo ako dozvolimo da nam ta moć „ide u glavu“.

Ključni korak ka višoj emocionalnoj inteligenciji je da prestanete da osuđujete svoja osećanja. Važno je shvatiti da emocije nisu „dobre“ ili „loše“, one samo postoje. Ne treba da osuđujemo sebe strogo zbog toga kako se osećamo, niti da osuđujemo druge zbog njihovih osećanja.

Kada se pojave teške emocije, korisno je zastati na trenutak i duboko udahnuti. Zapitajte se: „Zašto se tako osećam?“ Pristup sopstvenim emocijama sa nežnom radoznalošću je jedan od načina na koji možemo pokazati saosećanje prema sebi, čak i u teškim vremenima.

Klinička socijalna radnica Kristin Vargo veruje da „početni korak ka izlečenju postaje svestan sopstvenih osećanja. Jednom kada postanete svesni svojih emocionalnih obrazaca i ponašanja, onda možete početi da razmišljate o njima sa radoznalošću“.

Upravo takav otvoren i radoznao odnos prema sopstvenom unutrašnjem svetu gradi emocionalnu inteligenciju na koju je isticao Tolstoj, a iskazivanje blagosti prema sebi i drugima, bez osuđivanja, znak je duboke i nijansirane inteligencije.

Izvor: BIZlife/Index.hr

Foto: Unsplash/Quilia