GDE JE NESTALO „H“: Da li je HR postao servis za brisanje ljudi?

Zamislite da godinama gradite kuću. Svaki dan donosite cigle, pazite da dvorište bude lepo i puno cveća, ulažete novac da popravite krov koji prokišnjava… I onda jednog jutra, dok pijete prvu kafu, na vratima nađete zalepljen stiker: „Više ne živiš ovde! Bravu smo već promenili!“ I nema razgovora, nema stiska ruke, nema pogleda u oči. Samo hladan lepak i papir koji vetar polako odlepljuje sa vrata dok se vi pakujete.

Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika

Upravo to se dešava u srcu industrije koja se decenijama klela u ljudski pristup i kulturu. Otkazi u IT industriji postali su svakodnevnica. Ipak vest koja nas je sve zatekla je da je jedan globalni IT gigant nedavno otpustio hiljade ljudi i to jednim jedinim klikom – slanjem masovnog mejla. Dok algoritmi računaju uštede, mi smo kao civilizacija, a naročito kao struka, pali na ispitu osnovne ljudskosti.

To jutro sam se zapitao – Gde je nestalo ono „H“ u HR-u? Da li smo tiho zamenili za „H“ kao „Hire & Fire“?

Gde je zakazao HR? I zašto ovo nije samo „odluka odozgo“?

Često čujemo izgovore tipa „uprava je tako odlučila“. Ali, hajde da se ne lažemo, HR koji pristane na masovno otpuštanje putem mejla je HR koji je odustao od svoje primarne svrhe. Uloga HR-a u ovakvim procesima nije da bude puki kucač rešenja o otkazima, već moralni kompas organizacije. Upravo je uloga HR-a bila u tome da i pored teške odluke o smanjenju broja zaposlenih, sa njima priča kao sa ljudima koji odlaze i koji su godinama doprinosili i bili deo te iste kompanije. Razumem smanjenja, razumem reorganizacije, ali nikada neću razumeti da se zaboravi ljudski pristup. I da se razumemo, dobre otpremnine i „izlazni benefiti, nikada neće nadoknaditi gorak ukus maila koji čitate da ste upravo ostali bez posla.

HR je ovde fejlovao na tri ključna nivoa:

Gubitak empatije u korist automatizacije: Kada proces postane toliko efikasan da iz njega potpuno izbacite čoveka, vi više ne upravljate ljudskim resursima. Vi upravljate inventarom.

​Spuštanje glave pred menadžmentom: HR mora imati snagu da sedne za sto sa liderima i kaže: „Možemo da smanjimo troškove, ali ne možemo da uništimo reputaciju kompanije ovakvim potezom.“ Ako HR ne brani dostojanstvo zaposlenih u kriznim vremenima, zašto uopšte postoji?

​Uništavanje psihološke bezbednosti: Osnova svakog zdravog tima je poverenje. Onog momenta kada pošaljete masovni mejl, poručili ste svima koji ostaju da su i oni samo brojevi u tabeli koji čekaju da neko pritisne dugme „delete“.

Tehnologija kao paravan za kukavičluk

IT sektor je dugo bio „zlatno dete“ modernog biznisa. Benefiti, lejzi begovi i velika obećanja o kulturi koja neguje pojedinca. A onda dođe kriza i maske padaju brže od berzanskih indeksa. Korišćenje tehnologije da bi se izbegla neprijatna ljudska interakcija nije „efikasnost“. To je čist kukavičluk zapakovan u korporativnu optimizaciju. Ako si imao resurse da čoveka regrutuješ kroz pet krugova intervjua i prodaš mu priču „svi smo mi porodica“, moraš imati kičmu da ga ispratiš kao ljudsko biće.

Zašto bi lideri morali da budu zabrinuti?

​Ovo nije samo pitanje emocija, već i brutalne poslovne logike. Istraživanja o „sindromu preživelih“ (Survivor Syndrome), koja se često citiraju u studijama Academy of Management, pokazuju da način na koji kompanija tretira ljude koji odlaze ima razarajući uticaj na one koji ostaju. Kod zaposlenih koji zadrže posao, nakon ovakvih nehumanih poteza, dolazi do drastičnog pada poverenja i angažovanosti. Kada tvoj kolega dobije otkaz mejlom, ti ne misliš „dobro je, ja sam siguran“. Ti misliš „ja sam sledeći broj na listi za odstrel“.

​HR kao čuvar duše, a ne dželat

HR nije tu da bi bio servis za administraciju i pisanje hladnih saopštenja. HR je čuvar duše jedne organizacije. Ako dozvolimo da procesi postanu važniji od ljudi, onda nam nisu potrebni direktori ljudskih resursa. Potrebni su nam samo bolji softveri za masovno slanje pošte i malo mekši algoritam.

I zato uvek naglašavam da se liderstvo ne dokazuje na team buildingu i korporacijskim proslavama. Liderstvo se dokazuje u trenucima kada treba doneti najteže odluke i uprkos svemu ostati čovek.

Sledeći put kada prst krene ka dugmetu „Send“, zastanite i razmislite: da li šaljete informaciju o optimizaciji ili jednim klikom brišete dostojanstvo čoveka koji je do juče gradio uspeh vaše kompanije?

O autoru: 

Nikola Milosavljević je ko-osnivač HR Fabrike i HR asocijacije O.U.R. HR, jedne od najuticajnijih HR inicijativa u regionu. Kroz konferencije, treninge i podkast O.U.R. HR Stories, Nikola okuplja lidere koji su spremni da govore otvoreno – o izazovima, greškama, promenama i pravim ljudima iza procesa. Kao konsultant i trener sa više od 15 godina iskustva, sarađuje sa nekim od najuspešnijih kompanija u regionu, pomažući im da unaprede svoje HR strategije, razviju lidere i stvore radna okruženja u kojima ljudi zaista žele da ostanu – ne zato što moraju, već zato što ih neko vidi i vrednuje.

Izvor: BIZLife

Foto: Bojan Stanić, Freepik/alenabutor