Zato nije iznenađujuće što se sve više ljudi prepoznaje u osećaju da su umorni, preopterećeni i emotivno istrošeni. Svetska zdravstvena organizacija „burnout” definiše kao sindrom koji nastaje kao posledica hroničnog stresa na radnom mestu kojim se nije uspešno upravljalo, a prati ga iscrpljenost, mentalna distanca ili cinizam prema poslu i smanjena profesionalna efikasnost. Svetska zdravstvena organizacija pri tom naglašava da se „burnout” odnosi upravo na poslovni kontekst.

Kako prepoznati „burnout”

„Burnout” se retko prepoznaje odmah. Ne dolazi nužno kao veliki slom, već mnogo češće kao niz sitnih signala koje dugo ignorišemo. To je onaj osećaj kada se budimo umorni i nakon sna, kada više ne uspevamo da se istinski odmorimo ni vikendom, kada nas i male obaveze preplavljuju, a stvari koje su nas ranije punile energijom počinju da deluju kao dodatni napor.

Problem je što mnogi takva stanja i dalje tumače kao prolaznu fazu ili „težak period”, iako telo i um već pokušavaju da pošalju jasnu poruku da tempo više nije održiv.

Savremeni način rada dodatno komplikuje situaciju. Posao se retko zaista završava. Telefon je uvek uz nas, mejl je stalno otvoren, poruke stižu i tokom večeri ili vikenda. Čak i kada formalno ne radimo, često ostajemo mentalno u poslu. Takva stalna pripravnost iscrpljuje više nego što na prvi pogled deluje, jer organizam gotovo da nema priliku da se vrati u režim oporavka.

Fizička aktivnost ne mora da bude naporna

Paradoks savremenog života jeste što često, baš u trenucima kada nam je podrška najpotrebnija, odustajemo od stvari koje bi mogle da nam pomognu. Šetnja, trening, joga, plivanje ili rekreacija često prvi ispadaju iz rasporeda. Ne zato što ljudi ne znaju da bi im prijali, već zato što deluju kao još jedna obaveza.

padel

Kada je čovek već umoran, i najmanja dodatna logistika može delovati previše. Zato mnogi mesecima odlažu povratak bilo kakvoj aktivnosti. Problem nije nedostatak svesti, već osećaj da za to nemaju kapacitet.

Međutim, fizička aktivnost ne mora da bude ni naporna ni komplikovana da bi imala efekat. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je i malo aktivnosti bolje nego nimalo, kao i da redovno kretanje doprinosi i fizičkom i mentalnom zdravlju.

Prema velikoj globalnoj analizi koju su sproveli Svetska zdravstvena organizacija i akademski partneri, objavljenoj 2024. godine, procenjuje se da oko 1,8 milijardi odraslih ljudi u svetu nema dovoljno fizičke aktivnosti, odnosno da približno trećina odrasle populacije ne dostiže preporučeni nivo kretanja.

Sličan zaključak donosi i Američka psihološka asocijacija, koja navodi da vežbanje može pomoći mozgu da se bolje nosi sa stresom i doprineti nižim stopama anksioznosti i depresije. Drugim rečima, kretanje nije luksuz za dane kada imamo viška vremena, već jedan od najjednostavnijih načina da zaštitimo sopstvenu energiju i psihološku otpornost.

Promena perspektive

Fizička aktivnost ne mora da izgleda isto za svakoga. Nekome će prijati teretana posle posla, nekome joga uveče, nekome plivanje vikendom, a nekome rekreativni sport sa prijateljima.

Važno je promeniti perspektivu. Aktivnost ne mora da bude test discipline ili kazna za sedenje tokom dana. Ona može biti način da se čovek vrati sebi posle napornog dana. Nekad će to biti ozbiljan trening, a nekad samo dvadesetak minuta laganijeg rada na telu, istezanje, bazen ili šetnja koja menja ritam dana. Upravo je ta fleksibilnost važna, jer ljudima omogućava da ne odustanu čim ne mogu da ispune idealan scenario.

Kada je aktivnost jednostavnija, lakše postaje navika

Jedan od razloga zašto ljudi teško uvode fizičku aktivnost u svakodnevicu jeste logistika. Potrebno je pronaći mesto, termin i vrstu aktivnosti koja odgovara trenutnom raspoloženju i tempu života. Kada su mogućnosti fleksibilnije i dostupnije, mnogo je lakše napraviti prvi korak.

Upravo tu svoju ulogu imaju sistemi poput Fitpassa, koji kroz jedan benefit omogućavaju pristup velikom broju sportskih i rekreativnih aktivnosti na različitim lokacijama. Kada postoji mogućnost izbora između više disciplina i objekata, ljudi lakše pronalaze ono što im u tom trenutku najviše prija – bilo da je to trening, joga, plivanje ili rekreativni sport sa prijateljima.

fitpass

Za mnoge zaposlene to znači i veću realnu šansu da aktivnost postane deo rutine, a ne još jedna dobra namera koju stalno pomeramo za sledeću nedelju.

U članarinama Fitpassa postoji i mogućnost ustupanja termina detetu, što porodicama može pomoći da lakše uključe kretanje u svakodnevni ritam. Kada se zdrave navike uklapaju u realan život, a ne zahtevaju dodatnu komplikaciju, mnogo je veća verovatnoća da će se zaista održati.

Kultura rada kao važan faktor

Tema „burnouta” važna je i za kompanije, jer ovo nije samo individualni problem, već i organizacioni signal. Timovi koji dugo rade pod pritiskom, bez prostora za oporavak – vremenom gube energiju, fokus i motivaciju.

Nasuprot tome, kada kompanija prepozna da su mentalno i fizičko zdravlje zaposlenih deo ozbiljne poslovne strategije, šalje poruku da rezultat nije važniji od ljudi koji do tog rezultata dolaze.

Kada je u timu normalno da se govori o stresu, odmoru i energiji, manja je šansa da zaposleni dođu do tačke potpunog sagorevanja. Briga o sebi tada prestaje da bude privatna improvizacija posle radnog vremena i postaje deo zdravijeg profesionalnog okruženja.

Male promene koje prave razliku

Prevencija „burnouta” retko počinje velikim odlukama. Mnogo češće počinje malim promenama koje su zaista održive. Nekada je dovoljno da dva puta nedeljno odvojimo vreme za aktivnost koja nam prija.

U svetu koji postaje sve brži i stresniji, briga o mentalnom i fizičkom zdravlju više nije luksuz, već nužnost. Kada je fizička aktivnost jednostavna i uklopiva u svakodnevni život, mnogo je lakše da iz navike „nemam vremena” pređemo u naviku „mogu makar nešto”.

A upravo to makar nešto često pravi najveću razliku.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER