Suša odnela dve milijarde dolara, kako sanirati štetu
Poljoprivredni proizvođači pretrpeće ove godine štetu od dve milijarde dolara zbog suše koja je zahvatila useve, jer se u Srbiji navodnjava svega pet odsto obradivih površina, rečeno je na sednici Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije Privredne komore Beograda.
Direktor Instituta PKB Agroekonomik Nenad Đurić je kazao da će prinosi svih poljoprivrednih kultura biti smanjeni, pa se tako očekuje manji rod kukuruza od 30 do 50 odsto na dobrom zemljištu, dok je na lošem i peskovitom ta šteta gotovo 100 odsto. Prema njegovim rečima, ovakvo loše stanje na parcelama zasejanim kukuruzom će se odraziti u vidu velikih problema na domaćem tržištu stočne hrane.
Đurić je naveo da je usled tekuće suše najveća oštećenja pretprela soja čiji će rod biti manji za 70 odsto, kao i da su već počele određene spekulacije na berzi pa je cena te uljarice premašila 70 dinara za kilogram.
Prinos šećerne repe će biti niži za 50 odsto, suncokreta za 10 do 15 procenata, a u vegetaciji te uljarice se javlja i problem sterilnosti cvetova, dok su u voćarstvu takođe smanjeni prinosi, a primetna su i oštećenja na plodovima, kao i najezda insekata i bolesti, dodao je Đurić.
Govoreći o preporukama za prevazilaženje ovih problema, Đurić je kazao da stručne službe treba da sagledaju štetu, Ministarstvo utvrdi bilans potrebnih količina važnijih ratarskih kultura radi ishrane stanovništva, kao i da se urede kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje.Osim toga, kako je naveo, preporuka je da se proizvođačima koji imaju zaduženja po osnovu subvencionisanih kredita odloži vraćanje duga i kamata, ali i da preduzeća nadležna za vodoprivredu oslobode poljoprivredne proizvođače naknade za navodnjavanje.
Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić je kazao da oni tokom proteklih nekoliko godina imaju isti budžet, pri čemu je cena pšenice dva do tri puta veća, kao i da budžet nije namenjen samo za poljoprivredne proizvode. Tasić je naveo da su Robne rezerve ove godine intervenisale prodajom 75.000 tona pšenice mlinarskoj industriji da bi se održala cena brašna tipa 500, a time i hleba, kao i prodajom 40.000 tona kukuruza za proizvodnju životinjske hrane i održavanje cena mesa.
