Rubini: Još pola godine za evrozonu
Za pola godine zona evra će početi da se raspada, a za tri do pet godina će prestati da postoji, izneo je tmurnu viziju životnog veka evropskog valutnog prostora poznati američki ekonomista Nurijel Rubini u intervjuu za ruski poslovni dnevnik „RBK Daily“.
Rubini sada procenjuje da će grčka vlada doživeti krah u roku od pola godine, a otprilike u isto vreme će Italija i Španija izgubiti pristup tržištima kapitala. Posle toga će zona evra početi da se raspada, „kao pica prepuna fila,“ tvrdi Rubini.
Rubini dopušta da jezgro valutnog prostora koje se sastoji od Nemačke, Finske i Holandije može da opstane, ali, po njemu, ta formacija više neće moći da se zove zona evra. Ovaj ekonomista smatra da je Nemačka kriva za krizu u istoj meri kao i južnoevropske zemlje.
Rubini poziva da se odustane od finansijske pomoći ekonomijama koje su najviše nastradale, a zonu evra, smatra on, moći će da spase formiranje budžetskog, bankarskog i transfernog saveza u Evropi, kao i uvođenje evroobveznica.
„Evrozona više nema vremena. Evropa je poput automobila koji punom brzinom juri pravo na zid. Neophodno je skrenuti sa tog puta. Zoni evra je potrebna jača integracija, a to znači budžetska unija sa kolektivnim dužničkim opterećenjem tipa evroobveznica, bankarska unija za zemlje kao što je Grčka. Neophodno je zaključenje sporazuma o ekonomskom rastu koji bi ponovo uspostavio konkurentnost. Nastavljanje štednje je put ka produbljenju ekonomske recesije“, smatra Rubini.
Odgovarajući na pitanje kakva je verovatnoća raspada evrozone, Rubini je rekao da verovatnoća izlaska Grčke u sledećih šest do 12 meseci premašuje 50 odsto. A prema proceni ovog ekonomiste za tri do pet godina za Grčkom će krenuti još nekoliko zemalja.
„Bez Portugalije ili Kipra evro još i može nekako da opstane, ali ne i bez Italije ili Španije. Nemačka, naravno, može da ostane, zajedno sa Austrijom, Finskom ili Holandijom. Mada će jezgro evrozone i dalje postojati, to će već značiti raspad tog monetarnog bloka. Verovatnoća takvog ishoda u sledećih tri do pet godina iznosi blizu 50 odsto“, ukazao je Rubini.
Taj ekonomista je prognozirao da bi među posledicama raspada evrozone bio finansijski gubitak džinovskih razmera jer bi investitori i banke bili lišeni ogromnog kapitala.
„Pri tom nema značaja da li će zonu evra napustiti Nemačka, vrativši svoju dojče marku koja bi odmah dobila na vrednosti prema evru, ili će iz zone evra izaći rubne članice. Reakcija valutnih kurseva bi bila ista – nemačka marka bi za tren oka postala jača u odnosu na sve ostale valute, nemački izvoz bi potonuo, a zemlje s lirom, drahmom ili eskudom bi izgubile mogućnost da vraćaju Nemačkoj dugove,“ naveo je Rubiji.
Po Rubiniju, ukoliko bi Nemačka jednostavno sama izašla iz evrozone kako joj neki savetuju, reakcija valutnih kurseva, gubici kapitala i ekonomska šteta bi bili isti, procenio je Rubini.
Ruski analitičari se, međutim, skeptički odnose prema ovim katastrofičnim prognozama Rubinija. „Evro je veoma povoljan za korporacije svih zemalja koje čine zonu evra. Ukoliko Grčku ne isključe iz evrozone, ona odatle najverovatnije neće izaći, a čak i da izađe, to neće biti katastrofa za zonu evra“, ukazao je jedan analitičar.
„Rubini je zauzet ne toliko spasavanjem evra, koliko kapitalizacijom svoje slave. On je, uzimajući u obzir da je unajmljen radi izrade efikasne strategije razvoja evropske ekonomije, zauzeo prilično čudan stav. To je, naravno, antievropska delatnost. Rubini je tesno povezan sa prilično konzervativnim krugovima u SAD“, zaključili su ti ruski analitičari.
