Paradoks elektronske muzike: Zašto klabing cveta, a kultni klubovi se gase?
Elektronska muzika i kultura klubova prolaze kroz duboke promene. Mladi su se nakon pandemije vratili izlascima, ali sve češće provod posmatraju kroz ekran telefona umesto sa plesnog podijuma.
Veći prostori, skuplje karte i snažni vizuelni efekti pretvaraju žurke u spektakle, dok društvene mreže dodatno oblikuju ponašanje publike. Hešteg #electronicmusic je 2024. imao 13,4 milijardi pregleda, što pokazuje da kultura snimanja često ima primat nad samim plesom.
Foto: Unsplash/Aleksandr Popov
Iako je industrija elektronske muzike 2024. procenjena na 12,9 milijardi dolara, mnogi manji klubovi, posebno u Evropi, zatvoreni su nakon pandemije. U Berlin, prestonici evropskog klabinga, skoro polovini od oko 250 klubova preti gašenje zbog visokih troškova i konkurencije. Kultni Berghain opstaje, ali scena je značajno promenjena.
Klubovi sada traže nove modele opstanka. Neki zabranjuju telefone kako bi vratili autentičnu energiju, dok drugi ulažu u masivne prostore sa laserima i pirotehnikom, poput onih na Ibici, u Bangkoku i Las Vegasu. Profit se održava, ali cena karata raste, a pitanje je koliko umetnički identitet može da izdrži tržišnu trku.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
