Kritičko ignorisanje: Ključna osobina za preživljavanje 2026. godine

Okruženi beskrajnim niskokvalitetnim informacijama, možda je vreme da se borimo protiv prirodnog instinkta da apsorbujemo sve što nam se nudi. I, da, to zahteva praksu.

Ako bismo društvene mreže posmatrali kao ekosistem, on bi bio zdrav koliko i rečica Cuyahoga u Klivlendu šezdeseti – toliko zagađena da je više puta planula.

U moru informacija odgovornost je na nama. Da prestanemo da gutamo “ružnu masu” generisanu veštačkom inteligencijom. Internet je prepun informacija koje su toliko brojne i niskokvalitetne da postaju bukvalno šum. Prioritet je da naučimo da filtriramo nepouzdane izvore i netačne podatke.

Srećom, postoji način: Kritičko ignorisanje.

Šta je kritičko ignorisanje?

„Nije reč o totalnom ignorisanju,“ objašnjava Sem Vajnberg, profesor emeritus edukacije na Stanfordu i autor termina 2021. godine. „Reč je o ignorisanju nakon što ste proverili početne signale. To je stalna budnost nad sopstvenom ranjivošću.“

Kritičko ignorisanje proizašlo je iz istraživanja o tome kako veštine profesionalnih fact-checkera mogu biti prenete mladima u školama. I deca i odrasli trebaju sposobnost da brzo procene istinitost izjave i pouzdanost njenog izvora. Od tada, termin je dobio šire značenje i obuhvata skup veština, od kojih neke mogu delovati paradoksalno.

U praksi, kritičko ignorisanje znači da dok prolazite kroz vesti, objave ili informacije na društvenim mrežama, birate šta zaslužuje vašu pažnju, a šta možete bezbedno preskočiti. To ne znači zatvaranje očiju pred svetom; znači strateško sačuvati mentalni prostor za informacije koje su zaista važne i korisne.

„Budućnost pripada deci koja znaju da povezuju informacije, a ne samo da ih pamte“

U eri u kojoj smo bombardovani podacima o svemu – od politike i naučnih istraživanja do trendova na društvenim mrežama i viralnih TikTok klipova—kritičko ignorisanje postaje alat koji štiti naše mentalno zdravlje, pažnju i sposobnost donošenja odluka, piše Wallstreet Journal.

S druge strane, ako ne naučimo kako da selektujemo informacije, rizikujemo da budemo stalno iscrpljeni, dezorijentisani i ranjivi na manipulacije. Kritičko ignorisanje je, zapravo, način da preuzmemo kontrolu nad sopstvenim digitalnim prostorom i da budemo prisutni tamo gde to zaista ima smisla.

Kritičko ignorisanje je strateški izbor, ne znači biti potpuno neinformisan. Cilj je očuvati kognitivne resurse za situacije kada je to važno. Ako neka informacija deluje značajno, primenite druge metode, poput lateralnog čitanja i provere činjenica. Kada otkrijete dezinformaciju, ljubazno podelite svoje nalaze sa drugima.

Kritičko ignorisanje nam pomaže da prepoznamo kada je bolje preskočiti informacije i tako zaštitimo svoje psihičko zdravlje. Ipak, postoje trenuci kada je važno reagovati. Svet ipak zahteva da budemo informisani i angažovani građani, što je lakše kada nismo preplavljeni informacijama.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Wavebreak Media