Žena odbijena za državljanstvo jer joj smetaju zvona za krave

Na papiru je imala sve. Više od tri decenije života u Švajcarskoj, tečno znanje švajcarskog nemačkog jezika, troje dece sa švajcarskim pasošima i aktivno učešće u lokalnoj zajednici. Ipak, Nancy Holten nije dobila švajcarsko državljanstvo, barem ne iz prvog pokušaja.

Razlog? Nije bio birokratski, niti pravni. Bio je kulturni.

Kada integracija nije dovoljna

Nancy Holten, rođena u Holandiji, preselila se u Švajcarsku još kao dete. Veći deo svog života provela je u malom mestu Gipf-Oberfrick, u kantonu Aargau. Kada je podnela zahtev za državljanstvo, ispunjavala je sve zakonske kriterijume: dužinu boravka, jezik, poreske obaveze i odsustvo bilo kakvih prekršaja.

Zašto ljudi iz celog sveta dolaze u Švajcarsku zbog sna?

Međutim, u Švajcarskoj naturalizacija često nije samo administrativni proces. U mnogim opštinama o njoj odlučuje lokalna zajednica, kroz glasanje građana.

Upravo tu je nastao problem.

Zvona, tradicija i „nepoželjna mišljenja“

Meštani su njen zahtev odbili, ne zbog toga što nije bila „dovoljno integrisana“, već zato što su smatrali da ne poštuje lokalne običaje. Konkretno, Holten je javno kritikovala praksu stavljanja velikih zvona oko vrata krava, tvrdeći da ona predstavljaju nepotrebno mučenje životinja.

Švajcarci drugi najbogatiji narod sveta: Pogledajte ko je na prvom mestu

U zemlji u kojoj su krave, planine i zvona deo nacionalnog identiteta, takav stav nije naišao na razumevanje.

Pojedini članovi zajednice otvoreno su izjavili da im je „išla na nerve“ i da ne žele da neko ko osporava njihove tradicije dobije pasoš njihove zemlje.

Direktna demokratija – prednost ili slabost?

Ovaj slučaj brzo je privukao pažnju međunarodne javnosti jer je razotkrio specifičnost švajcarskog sistema: direktna demokratija može biti i uključiva i isključiva.

Dok jedni smatraju da lokalne zajednice imaju pravo da odlučuju koga prihvataju, drugi upozoravaju da takav sistem lako sklizne u subjektivne procene, pa čak i u diskriminaciju, gde lični stavovi i „uklapanje“ u tradiciju postaju važniji od zakona.

Nakon dva odbijanja na lokalnom nivou, slučaj je prosleđen kantonalnim vlastima. Tamo je odluka preinačena i Nancy Holten je na kraju dobila švajcarsko državljanstvo.

Ali pitanje je ostalo da visi u vazduhu.

Šire značenje jednog pasoša

Ova priča nije samo o zvonima za krave. Ona otvara ozbiljna pitanja za savremena društva i ekonomije:

• Da li je integracija skup formalnih kriterijuma ili i nepisanih kulturnih pravila?
• Koliko prostora ima za različita mišljenja u zajednicama koje se ponose tolerancijom?
• I gde je granica između očuvanja tradicije i gušenja individualne slobode?

Za biznis zajednicu i savremeno tržište rada, poruka je jasna: inkluzivnost nije deklarativna vrednost, već praksa i često se testira upravo u malim, svakodnevnim situacijama.

Nancy Holten je na kraju dobila pasoš. Ali njen slučaj ostaje podsetnik da integracija nije uvek racionalan proces, već često emotivan i društveno uslovljen.

U svetu koji se sve više oslanja na mobilnost ljudi, talenata i ideja, pitanje koje ostaje glasi: da li prihvatamo ljude zbog toga ko su ili samo dok se ne razlikuju previše?

Izvor: BIZLife/K. J.