Pitanje o veštačkoj inteligenciji na koje bi kandidati za posao trebalo da imaju odgovor

Sve više korporativnih lidera poručuje da zaposleni moraju da opravdaju svoje uloge u svetu veštačke inteligencije i objasne kako mogu da koriste AI da bi bili produktivniji, piše portal WebMind.

„U mnogim ulogama, osnovno pitanje više neće biti: ‘Da li čovek može da radi ovaj posao?’, već: ‘Da li može da ga radi na način koji donosi jedinstvenu vrednost?’“, kaže Danijela Rus, direktorka Laboratorije za računarstvo i veštačku inteligenciju (CSAIL) na MIT-u.

Ako još uvek ne postoji jasan odgovor na pitanje kako veštačka inteligencija utiče na dobitke i gubitke na tržištu rada, postoji barem jedno AI pitanje na koje bi kandidati za posao, ali i zaposleni koji žele da zadrže svoje pozicije, u 2026. godini morali jasno da znaju odgovor.

„U mnogim ulogama, polazna tačka više neće biti ‘Može li osoba da obavi posao?’, već ‘Može li to da uradi na način koji donosi jedinstvenu vrednost, iznad onoga što AI može sam, ali i onoga što ljudi mogu sami?’“, kaže Danijela Rus, direktorka MIT-ove Laboratorije za računarstvo i veštačku inteligenciju.

AI dovodi do usporavanja zapošljavanja

Razvijajući odnos između AI-ja i ljudskog rada postaje ključno pitanje na tržištu rada, a korist od ove tehnologije počinje da se vidi i u podacima o produktivnosti. Predsednik Federalnih rezervi Mineapolisa Nil KaškarI izjavio je da veštačka inteligencija dovodi do usporavanja zapošljavanja u velikim kompanijama i da mnoge firme beleže „stvarne dobitke u produktivnosti“.

KaškarI je za CNBC-jevu emisiju Squawk Box rekao da se efekti za sada uglavnom osećaju u velikim kompanijama i da očekuje nastavak niskog nivoa zapošljavanja, ali i niskog broja otkaza. Ipak, dodao je: „Previše je primera firmi koje ovo koriste i zaista vide konkretne dobitke u produktivnosti. Kompanije sa kojima sam razgovarao, a koje su pre dve godine bile skeptične, sada kažu: ‘Ne, mi ovo stvarno koristimo.’“

Mladi otkrili sektor u kojem AI nema šanse

„Ne bih rekla da zapošljavamo manje ljudi“, rekla je izvršna direktorka AMD-a Lisa Su za CNBC-jevog Džona Forta sa sajma CES u Las Vegasu. „Iskreno, kao kompanija snažno rastemo, pa zapošljavamo mnogo ljudi, ali zapošljavamo drugačije profile. Tražimo ljude koji razmišljaju u smeru AI-ja.“

Prošle godine, izvršni direktori kompanija Shopify, Accenture i Fiverr bili su među onima koji su sprovodili otkaze, ali istovremeno pozivali zaposlene da unaprede svoje veštine ili se suoče s rizikom da postanu manje relevantni na tržištu rada.

Način na koji kompanije govore o ovoj tranziciji često ostaje nejasan. Ma primer, ideja da AI preuzima repetitivne ili računarski zahtevne zadatke kako bi se ljudi fokusirali na poslove višeg reda, koji zahtevaju rasuđivanje, empatiju, kreativnost i razumevanje konteksta. Ovakva vizija rada u kojoj AI unapređuje ljudski doprinos, dok ostaje u pozadini, predstavlja „prelazak sa zamene na nadogradnju“, smatra Rus.

Skepsa među zaposlenima

„Ove tranzicije jesu vezane za efikasnost, ali i za poverenje i transparentnost: radnici moraju da veruju da kompanije ne koriste AI samo kao izgovor za smanjenje troškova“, kaže Rus. Ona dodaje da postoji rizik da, umesto da pojača jedinstveno ljudske veštine, prelazak na AI zapravo dovede do njihovog slabljenja.

Kaufman priznaje da ni potpuna transparentnost rukovodilaca ne može u potpunosti da ukloni anksioznost zaposlenih.

„Učeći da koriste AI, ljudi mogu imati osećaj da obučavaju alate koji će ih zameniti“, kaže on. „Ali ja vidim nešto sasvim drugo. Ljudi koji nauče da usmeravaju AI, da tumače i unapređuju njegove rezultate, ne obučavaju svoje zamene, oni postaju arhitekte sledeće generacije rada.“

Istraživači upozoravaju da je prerano donositi konačne zaključke, ali podsećaju na istorijske paralele, poput uvođenja računara u kancelarije, koje pokazuju da „široko rasprostranjeni tehnološki poremećaji na radnom mestu obično traju decenijama, a ne mesecima ili godinama“.

„Čak i ako nove AI tehnologije vremenom budu imale jednako ili još snažniji uticaj na tržište rada, razumno je očekivati da će se ti efekti sporije materijalizovati“, navodi se u izveštaju Jejla.

Studija McKinsey-a procenjuje da bi AI „teoretski“ mogao da automatizuje više od polovine radnih sati u SAD-u, ali naglašava da to ne mora nužno značiti gubitak radnih mesta. „Neke uloge će se smanjiti, druge proširiti ili promeniti, dok će se pojaviti i nove, a rad će se sve više zasnivati na saradnji ljudi i inteligentnih mašina“, navode autori.

Ceo tekst pročitajte na našem portalu WEBMIND.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/freeograph