Crnogorci ne ljube lance! – a da li i dalje drže novac u gvozdenom kovčegu?
Gvozdena kasa u obliku kocke i dva ključa, slika je koja danas savršeno opisuje Crnu Goru iz vremena Petra II Petrovića Njegoša. Vladar i pesnik je državnu kasu kupio u Veneciji, od kovanog gvožđa, sa dve brave koje su se mogle otvoriti samo istovremenim okretanjem oba ključa. Jedan je čuvao Njegoš, drugi njegov blagajnik. Tako je, u zemlji koja “ne ljubi lance”, kontrola nad svakim grošem bila na prvom mestu.
13. novembra 1813. godine, u selu Njeguši rodio se vladika crnogorski Petar II Petrović Njegoš koji će postati jedan od simbola crnogorske državnosti, ali i čitave južnoslovenske književnosti. Njegoš je rastao između stene i sablje, u društvu u kome je sloboda bila važnija od života. U takvoj atmosferi kasnije će, na hodočašću u Rim, odbiti da poljubi čuvene časne verige i Ljubi Nenadoviću izgovoriti rečenicu koja će ući u legendu: “Crnogorci ne ljube lance”.
Njegoš između slobode i gvozdene kase
U tom kratkom, gotovo filmskom prizoru sabrane su dve Njegoševe opsesije: sloboda i poredak. S jedne strane, nepokornost prema lancima, ma koliko “sveti” bili. S druge, gvozdena kasa u Biljardi na Cetinju, napravljena da onemogući bilo kakvo samovoljno trošenje državnog novca. Da bi se pokrenula državna kasa, morali su se složiti i vladar i blagajnik – princip koji bi i današnjim javnim finansijama dobro došao.
Četiri zida Biljarde, državne rezidencije i danas muzeja, čuvaju taj kovčeg kao podsetnik da je poverenje u institucije nekada imalo težinu pravog gvožđa.
Rečenica „Crnogorci ne ljube lance“ nije ostala samo u usmenom predanju. Zabeležio ju je Ljuba Nenadović u svom putopisu „Pisma iz Italije“, gde opisuje trenutak kada Njegoš, pred časnim verigama, odbija da ih poljubi i hladnokrvno objašnjava da narod kome pripada poštuje svetinje, ali ne prihvata nikakav oblik okova. Tako je u jednu kratku opasku stala čitava filozofija crnogorske slobode, ali i Njegošev karakter
Petar II Petrović Njegoš na tron dolazi vrlo mlad, kao duhovni i svetovni poglavar Crne Gore. U njegovom kratkom životu stalo je mnogo: borbe protiv Osmanskog carstva, pokušaji ujedinjenja rasutih plemena, diplomatske misije po evropskim dvorovima i stalna briga da siromašna, ratovima iscrpljena zemlja opstane. Iza strogog pogleda sa portreta krio se čovek koji je istovremeno pisao najvažnija dela srpske književnosti i vodio računa o tome da iz državne kase ne nestane ni jedan talir.
Vladar, pesnik i čuvar nasleđa
Njegoš je u književnosti pre svega autor “Gorskog vijenca”, epsko-filosofskog speva koji i danas deli publiku između divljenja i polemike. Uz njega, tu su “Luča mikrokozma”, metafizičko delo o odnosu čoveka, Boga i kosmosa, kao i drama “Lažni car Šćepan Mali”. Zajedno čine temelj njegovog mita: vladar koji misli u stihovima, ali računa u talirima.
Pitanje iz naslova – da li Crnogorci i danas drže novac u gvozdenom kovčegu – više je metafora nego finansijska dilema. U vreme digitalnih valuta i kreditnih kartica, Njegoševa kasa deluje kao muzejska zanimljivost. Ali poruka koju nosi nije zastarela: državna blagajna mora biti pod dvostrukim ključem – odgovornosti i javne kontrole.
Možda više ne živimo uz gvozdene verige, ali svako društvo mora iznova da dokazuje da ne ljubi lance korupcije, nereda i zaborava. U tome je možda i najaktuelniji sloj Njegoševe ostavštine: ideja da se sloboda ne meri samo odsustvom okova, već i načinom na koji čuvamo zajednički novac i zajedničko dostojanstvo.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Nemanja Kuč
Foto: DALL-E3/ wikimedia
