Zašto mladi sve češće biraju frilens ili sopstveni biznis?
Starije generacije često kritikuju mlade da „ne žele da rade“, da „beže od odgovornosti“ ili da misle da zaslužuju previše. Međutim, iskustvo pronalaska i zadržavanja prvog posla danas je znatno teže nego pre 15 ili 20 godina i mnogi mladi to osećaju kao dehumanizujuće iskustvo, piše New York Times.
Tržište rada nikada nije bilo kompetitivnije
Za svaku otvorenu poziciju danas konkurišu stotine kandidata. Većina prijava ide online, a prvi krug selekcije sve češće obavljaju algoritmi. Mnogi mladi prilagođavaju CV-jeve ključnim rečima kako bi uopšte dobili šansu da ih intervjuiše čovek, a ne bot. „To je postalo distopija“, kaže student ekonomije sa Kolumbije Richard Yoon.
Foto: Freepik
Mladi radnici navode da umesto mentorstva dobijaju mikroupravljanje, preopterećenost i stalni nadzor. „Menadžeri očekuju da radiš šest poslova u 40 sati. Benefiti su slabi, a prostora za napredak skoro da nema“, kaže 27-godišnja dizajnerka koja je napustila korporaciju i prešla u frilens uprkos manjoj sigurnosti.
Sve je rašireniji i tzv. bossware – softver koji meri svaki klik, svako kašnjenje, pa čak i „neaktivnost“, bez obzira da li je zaposlenik razmišljao, planirao ili razgovarao sa kolegom. Rezultat? Osećaj gubitka kontrole.
Mentalno zdravlje mladih radnika u padu
Istraživanje Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja pokazuje da su radnici mlađi od 25 godina danas gotovo jednako nezadovoljni kao i nezaposleni vršnjaci. Posebno su pogođene mlade žene.
Kako mladi odgovaraju na ovu situaciju?
Najčešći odgovori su dva:
- Prelazak u frilens ili pokretanje sopstvenog posla – zbog veće autonomije.
- Podrška sindikalnom organizovanju – koja među mlađima ponovo raste.
„Ako je neko radio 20 godina u velikoj kompaniji i ipak ostao bez posla, zašto bih verovao da je to stabilan put?“, kaže Yoon.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
