• Zašto je danas, u 2025. godini, važnije nego ikada govoriti o digitalnoj bezbednosti?

Živimo u vremenu u kom je većina naših svakodnevnih aktivnosti preseljena u digitalni prostor. Samim tim, digitalna bezbednost postaje osnovna potreba. Prema podacima koje je objavio Check Point Research, u prvoj polovini 2025. godine zabeležen je porast sajber napada na organizacije od čak 47 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iako ova statistika direktno osvetljava pritisak na poslovne sisteme, ne sme se zaboraviti da se svaki napad na instituciju često reflektuje i na krajnje korisnike. U toj stvarnosti, svaki klik može da ima neželjene posledice. Upravo zbog toga smatram da je neophodno razvijati bezbednosne sisteme, ali i aktivno uključiti korisnike kroz edukaciju i osnaživanje. Digitalna pismenost i svest o pretnjama danas su prvi sloj zaštite.

• Šta konkretno predstavlja kampanja OTP banke „Bezbedni ONLINE” i kakav je njen domet među korisnicima?

Kampanja „Bezbedni ONLINE” nastala je iz potrebe da sistemsku zaštitu, koju u OTP banci godinama unapređujemo, dodatno unapredimo edukacijom korisnika. Koliko god da su bezbednosni mehanizmi napredni, najčešći uzrok kompromitacije naloga i finansijskih gubitaka jeste ljudska greška. Kroz ovu kampanju pokušavamo da budemo svojevrsni vodiči našim korisnicima u sve kompleksnijem digitalnom prostoru. Putem društvenih mreža OTP banke, kroz medijsku saradnju i direktnu komunikaciju delimo konkretne savete, upozoravamo na aktuelne pretnje i demistifikujemo mehanizme prevara. Kampanja ima kontinuitet i strateški je važna za banku, jer bezbedan korisnik je dugoročno i zadovoljan korisnik.

• Kako prepoznati digitalne prevare koje sve češće imitiraju zvaničnu komunikaciju banaka i drugih finansijskih institucija?

Prevaranti su danas izuzetno sofisticirani. Njihove poruke često izgledaju autentično, s logom, na primer, banke ili druge finansijske institucije, tačnim podacima i formalnim jezikom. U poruci vas obično obaveštavaju o „problemu” na računu, „zaključanoj” kartici ili „hitnoj provali u sistem” i pozivaju da odmah kliknete na link i unesete podatke. Taj osećaj hitnosti je ključna manipulativna tehnika. Takođe, sve češće se javljaju i telefonski pozivi gde se neko lažno predstavlja kao bankarski službenik. Ono što treba korisnici da znaju jeste da banka nikada neće tražiti vaš PIN, CVV/CVC kod, jednokratnu lozinku ili podatke o kartici putem imejla, SMS-a ili poziva. Dodatno, uvek treba obratiti pažnju na adresu pošiljaoca, gramatičke greške i neobične domene. Ako vam nešto deluje sumnjivo, najverovatnije i jeste, a ukoliko ste u dilemi, prekinite komunikaciju i pozovite zvanični broj banke.

• Koji su klasični oblici digitalnih prevara na koje treba obratiti posebnu pažnju?

Fišing (phishing), najčešći i najpoznatiji oblik digitalne prevare, podrazumeva slanje lažnih imejlova ili SMS poruka koje izgledaju kao zvanične poruke banaka ili drugih institucija, a cilj im je da navedu korisnike da otkriju svoje lične ili finansijske podatke. Višing (vishing), sa druge strane, prevara je putem telefonskih poziva, gde se prevaranti lažno predstavljaju kao službenici banke ili drugih službi i na isti način pokušavaju da izvuku informacije ili navedu korisnika na hitnu akciju. Takođe su česti sofisticirani napadi gde se koristi društveni inženjering ili čak veštačka inteligencija da se korisnik ubedi u verodostojnost zahteva.

Napredne tehnologije, pored brojnih koristi, donele su i niz pretnji, danas se može lažno predstaviti i putem audio i video formata, tako da je oprez neophodan. Ma o kakvoj se vrsti prevare radilo, ključno je da korisnici znaju da nikome ne treba slati fotografiju svoje platne kartice; nikome ne treba slati svoje lične podatke; treba obratiti pažnju na imejl adresu sa koje stižu ponude i upiti; treće lice ne treba da ima pristup vašem ličnom računaru i telefonu.

• Pored edukacije kroz kampanju „Bezbedni ONLINE”, koje mere OTP banka preduzima kako bi zaštitila korisnike?

OTP banka implementira višeslojne bezbednosne mehanizme, od najmodernijih sistema za detekciju pretnji do napredne enkripcije i zaštite tokom svake transakcije. Poseban akcenat stavljamo na višefaktorsku autentifikaciju. Drugim rečima, bez potvrde korisnika – transakcija ne može da bude realizovana. Takođe, naši stručnjaci svakodnevno analiziraju globalne i lokalne trendove prevara kako bismo na vreme prilagodili odbrambene mehanizme. Ipak, nijedan sistem nije apsolutan ako korisnik nije pažljiv. Zato digitalna bezbednost mora da bude zajednički poduhvat – institucije i građana zajedno. Kroz kampanju „Bezbedni ONLINE”, mi u OTP banci nastojimo da ovo bude više od „reči na papiru”.

• Ako biste mogli da ostavite jednu poruku korisnicima, koja bi to poruka bila?

Budite informisani. U svetu u kom su prevare sve sofisticiranije, znanje je najmoćnija zaštita. Nikada nemojte da mislite da to vama ne može da se desi. Odvojte minut vremena da proverite, da dvaput razmislite, da se konsultujete. I zapamtite: banka vam nikada neće tražiti poverljive podatke putem neformalnih kanala. Dobro poznata rečenica zaista je tačna: „Bolje je sprečiti nego lečiti.”

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER