Od 47 odbijanja do 80 milijardi dolara: DA koje je promenilo pop kulturu
Kada je japanska dizajnerka Juko Šimizu prvi put predstavila svoju ideju o Hello Kitty liku bez usta, jednostavnog izgleda i detinjaste estetike, nailazila je na odbijanje. Njeni crteži su 47 puta vraćeni sa komentarima da su „previše jednostavni“ i „previše dečji“. U vremenu kada su kompanije tražile kompleksne junake sa izraženim osobinama i pričama, njena mačkica delovala je previše skromno, gotovo bezlična. Ali upravo u toj jednostavnosti krila se moć.
Hello Kitty je prvi put testirana kada je njen lik stavljen na malu torbicu za sitan novac – i deca su je odmah zavolela. Simbol bez usta postao je prazno platno na koje su fanovi mogli da projektuju sopstvena osećanja. Kada ste tužni, Kitty izgleda tužno; kada ste srećni, ona odražava tu radost. Ta univerzalnost učinila ju je bliskom svima, bez obzira na jezik, kulturu ili godine.
Fenomen iz 80-ih godina
Do 1980. godine Hello Kitty je već bila globalni fenomen. Iako je nastala kao simpatičan detalj za decu, ubrzo je prevazišla svoje okvire, odrasli su počeli da je prihvataju, a zatim i velike modne i kozmetičke kuće, pa čak i luksuzni brendovi. Hello Kitty je postala simbol pop kulture, a njena slava u oblasti prodaje licenci nadmašila je i Marvel i Star Wars. Danas je vrednost brenda procenjena na više od 80 milijardi dolara, što je svrstava među najuspešnije franšize svih vremena.
Kako je najmlađi direktor u Japanu transformisao Hello Kitty
Zašto baš Hello Kitty?
Odgovor leži u univerzalnom jeziku jednostavnosti. Ljudi su prepoznali u toj mačkici deo sebe, jer nije nametala emocije, već je nudila prostor da se svako pronađe. Njena tišina bila je glasnija od bilo kakve priče. Istovremeno, japanska filozofija kawaii – kulture slatkog, nežnog i detinjastog, savršeno se uklopila u globalni trend traženja utehe i radosti u malim stvarima.
Hello Kitty nije ostala samo na proizvodima, ona je postala kulturni fenomen. Postoje tematski parkovi, saradnje sa najpoznatijim svetskim brendovima, pa čak i avionske kompanije koje nude specijalne Hello Kitty linije. Njen lik nalazi se na svemu – od olovaka i torbica, do luksuznih torbi i kozmetike. Ona je istovremeno dečja igračka i predmet kolekcionarske strasti odraslih.
Pouka priče o Juko Šimizu i Hello Kitty je jednostavna, baš kao i njen dizajn: ideje ne moraju da budu bučne, složene ili upadljive da bi promenile svet.
Ponekad je upravo ono što izgleda „previše obično“ to što najviše povezuje ljude. Šimizu je verovala svojoj intuiciji, ostala dosledna viziji i pokazala da snaga jednostavnosti može nadmašiti svaku složenost.
Hello Kitty nas tako uči da ne potcenjujemo „male ideje“. Upravo one, ako su iskrene i univerzalne, mogu postati najkrupnije priče globalne kulture.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels
