Skrivena zdravstvena kriza: Kako prepoznati burnout na poslu

Iako se poslednjih godina sve više govori o burnout-u, on i dalje ostaje skriveni zdravstveni problem. Ljudi koji prolaze kroz burnout često osećaju stid i retko otvoreno pričaju o svojim iskustvima.

Procene pokazuju da bar polovina svetske radne snage pati od njega, ali mnogi još uvek sumnjaju u njegovo postojanje.

Šta je burnout?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše burnout kao sindrom povezan sa poslom, koji nastaje usled hroničnog stresa na radnom mestu kojim se loše upravlja. Iako nije priznat kao samostalna dijagnoza, burnout je uvršten u SZO dijagnostički priručnik 2019. godine. Ovo stanje nije novo – proučava se još od 1970-ih u SAD, što znači da je prisutno već više od 50 godina.

Burnout postaje sve češći kako stalni stres i ubrzani ritam života postaju norma, a ljudi sve manje vremena posvećuju odmoru i povezivanju sa drugima.

Tri glavne komponente burnauta

Stručnjaci identifikuju tri ključne komponente burnauta:

Iscrpljenost – manifestuje se fizički, mentalno i emotivno. Simptomi uključuju probleme sa koncentracijom, mentalnu maglu, poteškoće u donošenju odluka, poremećaje spavanja i konstantan osećaj umora.

Cinizam (odvojenost) – javlja se kao distanca prema poslu, kolegama, porodici i prijateljima. Ljudi gube empatiju, motivaciju i odnosi postaju površni.

Neefikasnost – oseća se kao pad produktivnosti i lične efektivnosti. Rezultati rada opadaju, a osobe se često osećaju nesposobno da ispune svoje zadatke.

Dodatni simptomi mogu da uključuju osećaj preplavljenosti čak i jednostavnim zadacima, emocionalne ispade, psihosomatske tegobe, poteškoće sa buđenjem, negativne emocije prema poslu, kao i nemogućnost planiranja budućih ciljeva.

Burnout nije lenjost

Profesionalna iscrpljenost nije lenjost, niti samo umor. Radi se o složenom mentalnom problemu koji direktno utiče na fizičko zdravlje.

Ljudi u burnoutu često ne prepoznaju osnovne signale svog tela – glad, žeđ, pospanost – i nastavljaju da rade izvan svojih kapaciteta. Tokom vremena, telo šalje sve jače signale kroz različite zdravstvene probleme, dok umor postaje konstantno stanje.

Kako se nositi sa burnoutom

Stručnjaci upozoravaju da hronični stres nije prirodan za ljudski organizam. Nervni sistem je stvoren da reaguje na akutni stres sa periodom oporavka nakon toga. Umesto toga, današnji ritam života podstiče stalni stres, što doprinosi sve većoj učestalosti burnauta.

Zbog toga je važno da prepoznate znake burnout-a, uključujući emocionalnu i fizičku iscrpljenost, odvojenost od posla i ljudi, kao i pad produktivnosti. Traženje stručne pomoći i prilagođavanje radnih navika ključni su za prevenciju i oporavak.

Izvor: BIZlife/MSN

Foto: Unsplash/Andrej Lišakov