Mindfulness – veština koja liderima fali u kriznom trenutku

Danas je važno, rekla bih i popularno postati lider. Ako nisu na liderskoj poziciji u svojoj kompaniji, insituticiji, organizaciji, često viđamo ljude koji se upuštaju u preduzetničke vode i postaju takođe neka vrsta lidera. Redovno sam i pozivana da organizujem obuke koje će pomoći pojedinicima da unaprede svoje liderske veštine. Nekada imam utisak da svi pretenduju da dođu na neku poziciju vođstva ili pak rade na razvoju svojih liderskih veština. Sve ovo pišem sa ciljem da ukažem na to da je za mnoge liderstvo – vrhunac koji žele da dosegnu na svom karijernom putu.

Piše: Vesne Laković, Senior trainer / Program designer

Nažalost, ono što šokira brojne timove, zaposlene odnosno nas obične smrtnike je to da suštinski mnoge osobe koje se neretko nađu na ovim pozicijama imaju problem sa osnovnim veštinama emocionalne inteligencije. Od aktivnog slušanja, do nesposobnosti kontrole sopstvenih emocija, sve više uviđamo da osobe na pozicijama od značaja često kao da uopšte ne poznaju same sebe (pa da možeš da vidiš da reaguješ kao dete od 2 godine koje je upalo u tantrum)  ili prosto ne smatraju (rekla bih ni ne razmišljaju) da su ove veštine važne.

Sve dok ih neko sa više pozicije, jednoga dana, ne pošalje na soft skills obuku na kojoj uglavnom uče kako da upakuju svoje reči, znaju bolje da “čitaju” druge ili pak razviju veštine efikasne komunikacije. Nemojte pogrešno da me shvatite – ovo su važne veštine, krucijalne i potrebne za svakog ko se nađe na ovoj poziciji, ali lično, više volim da vidim lidera koji zna da “izreguliše svoj tantrum” nego nekog ko će stiskati pesnicu i neurotično žmirkati okom dok mi napamet citira neku asertivnu NLP frazu. Karikiram malo, fanovi NLP-a, molim vas ne zamerite.

Ono što je meni važno, kao nekome ko generalno ima problem sa poverenjem u osobe na pozicijama autoriteta je da vidim emotivno zrelu i emocionalnu inteligentnu osobu koja zna da ostane “on top of the game” u stresnim situacijama. To je za mene prvi test u kom procenjujem, ima li ova osoba kapaciteta i znanja da iznese ovaj problem tako da mi drugi ne moramo da trčimo okolo naokolo i gasimo dodatne požare koje je neko drugi zapalio.

“Po muci se poznaju junaci” je moja baba govorila, pa ja to prenosim i na poslovna okruženja, za mene je prvi test zrelosti i autentičnosti lidera upravo to: kako će se nositi sa teškom, izuzetno stresnom situacijom.

Prvo i najvažnije, ove veštine se ne uče iz priručnika od 200 strana ili kroz dvodnevni seminar na kom se popune sve sveske uredno ispisanim “alatima” i “tehnikama”. One se razvijaju iskustvom, introspekcijom i da, upravo onim što mnogi lideri i dalje smatraju “mekanom” disciplinom – mindfulnessom. Mindfulness lideru u stresnim situacijama ne daje samo “alate” da diše, broji do deset i izgleda mirno pred timom. On menja samu unutrašnju arhitekturu načina na koji osoba doživljava problem. Kada lider razvije naviku da bude svestan svojih misli, telesnih reakcija i emocija u realnom vremenu, prestaje da reaguje impulsivno. Umesto da odmah “ispali” odgovor, on ume da zastane, sagleda celu sliku i izabere način na koji će odgovoriti.

To ne znači da se problemi magično rešavaju ili da će svi biti zadovoljni njegovim odlukama, ali znači da će tim osećati da je na čelu osoba koja ne ulazi u paniku, ne širi tenziju, ne prebacuje krivicu, već svojim ponašanjem daje primer kako se kroz izazov prolazi sa pribranošću i jasnoćom. Lider koji je izgradio ovu unutrašnju stabilnost postaje sidro i to je razlika koja često odlučuje ne samo o ishodu jednog problema, nego i o dugoročnoj kulturi poverenja i sigurnosti u timu.

Drugim rečima, mindfulness ne čini lidera “mekšim” ili “previše zen” za poslovni svet, on ga čini oštrijim  ne prema ljudima, nego prema problemu.

Recimo da ste na čelu tima koji upravo saznaje da je klijent otkazao veliki projekat od kog zavisi pola godišnjeg plana. Telefoni zvone, mailovi stižu, ljudi paniče, neko predlaže da se odmah izađe sa saopštenjem, a neko drugi se povlači i ćuti. Lider bez mindfulness prakse često u tom trenutku traži krivce, povisuje ton i baca neproverena rešenja, što širi paniku i skreće fokus sa problema na haos koji je sam stvorio.

Mindful lider, međutim, prvo prepoznaje sopstvenu reakciju – ubrzan puls, napetost, plitko disanje, i zastaje. Svesno usporava dah, smiruje ton i postavlja jasna pitanja: “Šta znamo?”, “Šta nam nedostaje?”, “Koji su prvi koraci?”.

Ukratko: mindfulness u stresnim situacijama ne znači “raditi ništa”, nego izabrati da delujemo iz unutrašnje stabilnosti, a ne iz panike. To je razlika između lidera koji “vodi” i onog koji samo zauzima poziciju vođe.

Ako ti se čini da bi tvoj način reagovanja u kriznim trenucima mogao da bude smireniji, fokusiraniji i efikasniji pozivam te da mi se pridružiš na Soft Skills Academy  – na modulu na temu  mindfulness-a i rezilijentnosti. Ovo će biti tvoj prvi korak u upoznavanju sa praksom koja menja način na koji lideri donose odluke, komuniciraju i vode tim  čak i kada pritisak raste.

Izvor: BIZLife

Foto: Promo